Žarihin: Nikakvih ucena Rusije prema Srbiji neće biti

"Zaista mislim da će Putin objasniti našu zabrinutost, zašto se Rusiji to ne sviđa, ali nikakvih ucena Rusije prema Srbiji i Crnoj Gori naravno neće biti", izjavio je Vladimir Žarihin koji u učestvuje u okruglom stolu o krizi u Ukrajini koji organizuje beogradski Centar za istraživanja migracija.

Žarihin je u izjavi agenciji Beta rekao da Rusija "svakako ne izražava radost" povodom ulaska Crne Gore u NATO, niti težnji Srbije ka bližoj saradnji s tom alijansom.

"Iskustvo drugih istočnoevropskih i balkanskih zemalja koje su već ušle u NATO govori o tome da Rusija ipak nije preduzimala neke oštre korake protiv tih zemalja", rekao je Žarihin.

Učestvujući na istom okruglom stolu, direktor kijevskog Centra za političke studije i istraživanje konflikata Mihail Pogrebinski ocenio je da paralela koja može da se povuče između situacija na Kosovu i Krimu pokazuje primenu dvostrukih standarda Zapada.

"Ono što je zajedničko, a istovremeno i različito, jeste to što su Evropa i SAD priznali Kosovo, a Krim, koji je prošao bez rata i gde apsolutna većina stanovništva podržava pripajanje Rusiji, ne priznaju. Čini mi se da je to paralela koja pokazuje ono što nazivaju dvostrukim standardima Zapada", izjavio je Pogrebinski.

Pogrebinski je u izjavi agenciji Beta rekao da u svetskoj politici postoji problem za koji danas ne postoji rešenje, a to je problem prioriteta između prava naroda na samoredeljenje i nepovredivosti granica.

"Deo sveta će smatrati da je prioritet pravo naroda na samopredeljenje i u tom smislu formalno Moskva je u pravu", rekao je Pogrebinski i dodao da postoji mnoštvo međunarodnih dokumenata koja daju prednost nepovredivosti granica.

"Zapad kaže da je Rusija pogazila taj princip, a Moskva kaže 'čekaj, i vi ste s Kosovom taj isti princip pogazli', na šta Zapad kaže 'ma ne, to je druga stvar'. Ali zapravo isto je to", izjavio je Pogrebinski.

Za razliku od Kosova, kako je rekao, na Krimu nije bilo sukoba i nijednog ispaljenog metka. 

"Na Krimu je većina stanovništva živela s nadom da će nekada postati deo Rusije, a za Kosovo ne znam da li su tamo maštali da postanu deo Albanije", dodao je Pogrebinski.

Minski proces u ćorsokaku, za izlazak potrebno poverenje

Minski proces rešavanja ukrajinske krize je zapao u ćorsokak, a da bi se pokrenuo s mrtve tačke potreban je konstruktivan dijalog i izgradnja poverenja Kijeva i Moskve, rečeno je u Beogradu na okruglom stolu o ukrajianskoj krizi.

Uzrok zastoja u sprovođenju Minskih sporazuma je to što se većina u ukrajinskoj skupštini ne slaže s davanjem veće autonomije regionu Donbas, već "samo želi da primoraju sve stanovinike da žive kako hoće Kijev", smatra direktor kijevskog Centra za političke studije i istraživanje konflikata Mihail Pogrebinski.

"Minski proces podrazumeva da oblasti Donjeck i Lugansk dobiju visok nivo autonomije, koja bi podrazumavala čak kontrolu nad bezbednosnim sistemom i pravo na sklapanje međunarodnih sporazuma bez prethodnog odobrenja Kijeva, čemu se protiv većina vladajuće elite u Ukrajini", rekao je Pogrebinski.

Pogrebinski je na okruglom stolu "Rešavanje krize u Ukrajini: Ostvarivost sprovođenja Minskog sporazuma", koji je organizovao Centar za istraživanja migracija, ocenio da Donbas mora da dobije autonomiju da bi se sačuvao unutar Ukrajine, ali i da bi Kijev trebalo da dobije garancije da autonomija tog regiona neće voditi u dalju dezintegraciju Ukrajine.

Prvi korak rešenja ukrajinske krize je, smatra Pogrebinski, smirivanje međunarodne napetosti i prestanak informacionog rata dve strane, koji dodatno produbljuje visok nivo nepoverenja Ukrajine i Rusije.

Zamenik direktora moskovskog Instituta Zajednice nezavisnih država Vladimir Žarihin ocenio je da se ljudi u Ukrajini boje suštinske ideje Minskog procesa jer misle da će tako biti formirana asimetrična federacija

Istakao je da se mora izbeći zamrzavanje konflikata i to konstruktivnim, a ne neprijateljskim dijalogm.

Nemački poslanik Hrišćansko demokratske unije iz Hamburga Nikolaus Haufler izjavio je da je prioritet u Ukrajini potpuni prekid vatre i da je Minski sporazum jedini put ka rešenju krize.

Haufler je rekao da međunarodna zajednica ne sme zaboraviti ukrajinsku krizu, u trenutku kada svi govore o Siriji, jer bez mira u Evropi neće moći da se postigne mir na drugim kontinentima.