Usvojen Zakon o platama u javnom sektoru

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru obuhvata oko 500.000 građana kojima je država poslodavac, a predviđa da se sve zarade obračunavaju na osnovu istih elemenata, iste osnovice i jedinstvene matrice raspona koeficijenata, kako bi se ostvario princip "jednaka plata za jednak rad".

Raspon koeficijenata će se, kako je navedeno, definisati posebnim zakonima, čije se donošenje očekuje nakon usvajanja ovog takozvanog krovnog propisa.

Predviđeno je i da postoji osnovna plata, koja se dobija množenjem osnovice i koeficijenta, koeficijenti će biti utvrđeni pratećim propisima, ali se osnovica određuje svake godine u skladu sa budžetom Republike za narednu godinu.

Za ceo javni sektor će, kako je navedeno, biti utvrđena jedinstvena osnovica i to zakonom o budžetu za svaku godinu, ali i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta.

Zaposleni može da dobije veću platu po osnovu postignutih rezultata i ostvarenog radnog učinka iznad očekivanog za radno mesto, pod uslovima i na način propisan posebnim zakonom, ako ovakvo vrednovanje nije izraženo kroz koeficijent, odnosno napredovanjem kroz platne razrede.

Kada je reč o platama funkcionera, njihove koeficijente za obračun osnovne plate odrediće poseban propis u skladu sa odgovornošću na funkciji.

Kada je reč o minulom radu, zaposleni će i dalje po tom osnovu dobijati uvećanje plate od 0,4 odsto po godini staža.

Što se tiče regresa i toplog obroka, što je bila glavna zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu, kako su strahovali sindikati.

Zaposleni u javnom sektoru strahovali su da će im po novom zakonu tokom bolovanja za 65 odsto biti umanjena osnovna plata, a ne prosek 12-mesečnih primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni rad, noćni rad, regres, ali to nije predviđeno ovim propisom.

Poslanici su usvojili i Zakon o opštem upravnom postupku, koji propisuje da građani više neće biti u obavezi da donose dokumenta iz službenih evidencija, kao što su uverenja i razni izvodi, već će tu obavezu imati organi i to po službenoj dužnosti.

Građani će biti oslobođeni plaćanja takse za te podatke, čime štede i vreme i novac, piše u obrazloženju.

Tako će, na primer, troškovi promene ličnih dokumenata po promeni prezimena nakon venčanja umesto dosadašnjih 10.665 dinara posle primene zakona iznositi 7.170 dinara, troškovi ostvarivanja prava na upis deteta u predškolsku ustanovu umesto dosadašnjih 2.509 dinara – 854 dinara, a troškovi prijave ličnog imena deteta zbog upisa u matičnu knjigu rođenih i prijavu prebivališta umesto 3.402 dinara – 584 dinara.

Vršac, Kikinda i Pirot ubuduće će imati status grada, predviđeno je usvojenim izmenama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije.

Poslanici su raspravu o amandmanima na te zakonske predloge vodili do tri sata ujutro.