Selaković: Ne damo da se prema Srbiji nedostojno ophode

Nikola Selaković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, podsetio i na ono što je zastupnik Srbije u Hagu rekao, a to je slučaj Florens Artman. Naveo je da Francuska nikada nije postupila po tom nalogu.

Selaković je rekao da ljudi u Haškom Tribunalu umiru, a da niko za to ne odgovara.

Kako je rekao, Srbija ima obaveze prema svojim zakonima, ali glavna obaveza je da vodi brigu o svojim nacionalnim interesima i da ne dozvoli da se prema njenim institucijama neko ophodi na prema suverenoj državi nedostojan način.

"Srbija to neće dozvoliti i na tome će da insistira", rekao je Selaković.

Istakao je da Srbija ostvaruje saradnju sa sudom i da o tome svedoči decenijska saradnja, ali, kako poručuje, Srbija će insistirati da se prema njoj ophode kao prema suverenoj državi i tražiće adekvatan tretman za svoje građane.

Naveo je da su to ljudi čija ljudska prava moraju da se poštuju i da budu zaštićena.

Selaković je naveo da u naše zatvore dolaze razne organizacije koje su u situaciji da nam skreću pažnju kada tretman lica nije adekvatan. Pita zašto bi se status naših građana u Hagu razlikovao od običnih građana koji su osuđeni za neka dela. Rekao je da Srbija prolazi kroz ozbiljne monitoringe u Briselu i Strazburu.

"Srbija poštuje svoje obaveze i ne dozvoljava da neko njome briše patos", rekao je Selaković.

Ministar pravde je naveo da je čudno kako je Tribunal mesecima tražio način da se otarasi Vojislava Šešelja, pa je predstavio da je on bolestan, poslao ga u Srbiju, a nikoga u Srbiji nije ništa pitao. Rekao je da im se onda nije dopalo Šešeljevo ponašanje u Srbiji.

Kako je naveo, mnogi postupci Tribunala su nejasni. Ističe i da su neki ljudi koji su umrli u Hagu dobijali privremeni izlazak na slobodu zbog zdravlja, a da neki nisu, a za te koji nisu, relativno brzo je nastupila smrt. Selaković je naveo da to zaista nema smisla.

Ministar je istakao i da se slučaj Šešelj toliko dugo vodi i da još uvek nema prvostepene presude.

"I sad je odjednom najveći problem broj ljudi koji se sumnjiče za nedozvoljeni uticaj na svedoke, a nije problem što je čovek umro, a davali smo garancije koje smo svaki put ispoštovali", rekao je Selaković.

Poručio je i da Srbija ne priča bez argumenata koji su na strani naše države.

Inače, vrata Haškog suda, pre 22 godine, za Srbe je otvorio Dušan Tadić, Srbin iz Bosne i Hercegovine. Za njim, dobrovoljno ili protiv volje, u Hag je otišlo još 109 Srba, tri puta manje Hrvata, a deset puta manje Bošnjaka i Albanaca. Dušanu Tadiću izrečena je i prva presuda u haškim sudnicama - 20 godina zatvora za ratne zločine. Posle 14 godina, izašao je na slobodu.

Njegovu sudbinu u poslednje dve decenije, međutim, nije doživelo devet Srba. Poslednji, general Zdravko Tolimir, koji je godinama čekao da bude prebačen u zemlju u kojoj će služiti kaznu, umro je u ponedeljak u Hagu od srčanog udara.

Haške sudije nisu reagovale na zahtev porodice Tolimira i Vlade Srbije da ga puste na lečenje. Takođe od srčanog udara, ne dočekavši kraj suđenja, u haškom pritvoru preminuo je Milan Kovačević. Na isti način, prema zvaničnoj verziji, u koju mnogi sumnjaju, 2006. umro je i najpoznatiji pritvorenik Haga, Slobodan Milošević. Za pet godina, koliko je proveo u Sheveningenu, oboleo je od slabosti srca, visokog pritiska i dijabetesa.

General Đorđe Đukić, kome je zdravlje bilo narušeno u haškom pritvoru, pušten je 1996. na lečenje, ali prekasno - umro je posle mesec dana na VMA. Na identičan način, 2003. je preminuo i načelnik Vojske RS Momir Talić.

Pravosnažne presude, ali ne i kraj zatvorske kazne, dočekali su vrhovni komandant krajiške vojske Mile Mrkšić i Miroslav Deronjić. Umrli su u lisabonskom, odnosno švedskom zatvoru. Dvoje optuženih, vođa krajiških Srba Milan Babić i gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, izvršili su samoubistvo u haškom pritvoru.