Izbor predsednika Skupštine

Konstitutivna sednica nastavljena je u 16.30 sati, ali poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) i Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije su svih sat i po ukazivali na povrede Poslovnika o radu i nisu dozvolili da otpočne rasprava o dnevnom redu - izboru predsednika
Skupštine Srbije.

Krkobabić je, pošto je saopštio da prekida današnji rad i da će sednica biti nastavljena sutra, pozvao šefove poslaničkih grupa da se dogovore o nastavku sednice.  Neposredno pre toga, poslanici SRS i DŠ-NS su ustali sa svojih mesta ukazujući da je radno vreme isteklo, a da Krkobabić nije blagovremeno nadgovestio produžetak rada i posle 18 sati. 

Poslanici SRS i DŠ-NS su oštro protestovali zbog zakazivanja sednice za danas i zatražili prekid jer je predsedavajući to učinio bez konsultacija sa šefovima poslaničkih grupa.

Inače, potpredsednik SPS-a Slavica Đukić Dejanović potvrdila je da je kandidat za novog predsednika parlamenta.

"Ja jesam kandidat za predsednika Narodne skupštine i ja imam izuzetno osećanje odgovornosti u vezi sa tom kandidaturom. Nakon glasanja mogu reći i nešto više, ali u svakom slučaju, ako budem izabrana, trudiću se da parlamentarna aktivnost bude uz ono dostojanstvo koje zaslužuju građani Srbije", rekla je Đukić Dejanović.

Kandidaturu Slavice Đukić Dejanović, koja bi na osnovu dogovora liste "Za evropsku Srbiju" i koalicije oko socijalista trebalo da bude izabrana za predsednika parlamenta, podržali su i poslanici DS i G17 plus, rečeno je u poslaničkoj grupi DS.

Personalna rešenja, uključući i kandidata za predsednika parlamenta, a po svoj prilici i premijera, dogovorena su na sinoćnim razgovorima predstavnika Liste "Za evropsku Srbiju" i koalicije okupljene oko SPS.

Liberalno-demokratska partija saopštila je da je "apsolutno neprihvatljivo" da mesto
predsednika skupštine Srbije bude prepušteno socijalistima.

LDP je ukazala i da je taj predlog "prisiljava" da preispita mogućnost pružanja podrške "vladi koja bi vratila na vlast stare kadrove SPS".

U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, lider LDP-a Čedomir Jovanović ukazao je da "cena nove vladajuće koalicije DS-SPS ne sme biti plaćena funkcijom predsednika Skupštine".

Većina od 129 poslanika

Mesec i po dana od održavanja parlamentanrih izbora u Srbiji i posle nekoliko dana zvaničnih razgovora koalicija oko DS-a i SPS-a otvorena je mogućnost za formiranje parlamentarne većine.

Uspostavljanje vladajuće većine omogućiće nastavak prve sednice parlamenta, koja je 11. juna prekinuta posle verifikacije poslaničkih mandata.

Novu parlamentarnu većinu činiće 129 poslanika iz pet koalicija koje okupljaju više od deset stranaka. Koalicija "Za evropsku Srbiju", koju čine DS, G17 plus, LSV, SDP i SPO ima 102 , a koalicija SPS-PUPS-JS u novom sazivu ima 20 poslanika.

Vladajuću većinu, kako su najavili, činiće i stranke manjina koje u parlametnu imaju sedam mandata.

To su Mađarska koalicija sa četiri, Bošnjačka lista za evropski Sandžak koja ima dva i Koalicija "Albanaca preševske doline" koja ima jednog poslanika. LDP je najavio da će dati podršku toj vladi, a ta stranka ima 13 poslanika, i u tom slučaju skupštinska većina bi imala 142 glasa.

Ko predlaže predsednika 

Posle dogovora  koalicija oko DS i SPS u opoziciji će u narednom periodu biti SRS sa 78 poslanika i koalicija DSS-NS koja ima 30 mandata.

Kandidata za predsednika vlade Skupštini će predložiti predsednik Republike.

Mandatar će poslanicima izneti program Vlade i predložiti njen sastav, a vlada će biti izabrana ako za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika 126.

Procedura izbora predsednika parlamenta

Ustavom je predviđeno da Skupština većinom glasova od svih poslanika, odnosno najmanje 126, bira predsednika, kao i jednog ili više potpredsednika parlamenta.

Predsednik Skupštine predstavlja parlament, saziva sednice, njima predsedava i obavlja druge poslove određene Ustavom, zakonom i Poslovnikom o radu Skupštine.

Prema Poslovniku o radu parlamenta, kandidata za predsednika može da predloži najmanje 30 poslanika, a predlog treba da sadrži:  ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata.

Izvestilac u ime predlagača ima pravo da obrazloži predlog, o čemu se potom otvara pretres.

Pre pristupanja izboru predsednika, Skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno, a poslanik glasa samo za jednog kandidata.