Tadić i Šoljom za rešavanje istorijskih nesporazuma

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Mađarske Laslo Šoljom založili su se za rešavanje istorijskih nesporazuma, zbog čega bi dve zemlje trebalo da formiraju mešovitu naučnu komisiju.

Zadatak te komisije bi bio da utvrdi činjenice iz celog Drugog svetskog rata, izjavio je Tadić posle razgovora sa Šoljomom, dodajući da je za Srbe i Mađare od fundamentalnog značaja da se stvore uslovi za ukupno pomirenje dva naroda, ne sa namerom da se zaborave zločini, već da se utvrdi istina.

"Srbija za sve nacionalne manjine i etničke zajednice stvara najbolje moguće uslove za razvoj, školovanje, očuvanje nacionalnog identiteta i isti zahtev će uputiti svim državama u regionu u kojima živi srpski narod", izjavio je Tadić u Budimešti, gde se nalazi u dvodnevnoj poseti.

Predsednik je rekao da Srbija sprovodi mnoge inicijative o zaštiti manjinskih prava, omogućava direktne izbore za nacionalne savete, nastavu na maternjem jeziku manjina, u skladu sa principom odbrane prava vlastitog naroda u regionu.

Tadić je izrazio očekivanje da će Mađarska razmotriti mogućnost učešća pripadnika srpskog naroda u mađarskom parlamentu i da će se stalno raditi na poboljšanju informisanja i školovanja na maternjem jeziku pripadnika srpskog naroda.

"Osnovna ideja je stvaranje šansi za razvoj etničkih nacionalnih zajednica u našim zemljama. Mađarima u Srbiji i Srbima u Mađarskoj moramo stvoriti perspektivu i budućnost u njihovim zemljama - Srbiji i Mađarskoj", istakao je predsednik Srbije.

Tadić je najavio da će Srbija u narednih pet godina sagraditi tri mosta na Dunavu, što će imati ogroman značaj, ne samo za Srbiju, već i za Evropu.

Prema rečima Tadića, Srbija bi i zato trebalo da bude integrisana u Evropsku uniju (EU), "jer se ne radi samo o našem, već i evropskom interesu".

"Isključivo integracija Zapadnog Balkana u EU omogućava stabilnost regiona, njegov ekonomski razvoj i perspektivu etničkih zajednica u zemljama u kojima žive", naglasio je Tadić.

Predsednik je izrazio očekivanje da će Mađarska 2011. godine, kada bude predsedavala EU, skrenuti pažnju na transportni potencijal Dunava, značaj te reke za zaštitu životne sredine i na važnost čišćenja Dunava od bombi zaostalih iz NATO bombardovanja 1999.

Šoljom: Srbija u EU interes celog regiona

Predsednik Mađarske Šoljom je ocenio da je važno da se razjasni prošlost i da zajednička komisija akademija nauka Srbije i Mađarske utvrdi istinu o događajima iz 1944. i 1945.

"Reč je o utvrđivanju činjenica, a ne o poteri za krivcima", izjavio je Šoljom.

Prema Šoljomovim rečima, obostrana je želja Beograda i Budimpešte da Srbija što pre postane članica EU.

"Priključenje Srbije EU je elementarni interes celog regiona. Evropska integracija Srbije je garancija da će etničke manjine ostati tamo gde vekovima žive. Priključenje Srbije ima i ekonomski značaj", ocenio je Šoljom.

Presednik Mađarske je izjavio da je Srbija iskazala želju da se priključi gasovodu "Nabuko".

U toku dvodnevne posete Mađarskoj, predsednik Tadić će se susresti i sa predstavnicima Srba koji žive u toj državi.

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić i mađarski ministar saobraćaja Peter Honik potpisali su Sporazum o međunarodnom kombinovanom transportu robe i logističkoj usluzi, kao i Memorandum o razvoju železničkog Koridora 10.

"Srbija u narednih pet godina namerava da izgradi najmanje tri mosta preko Dunava, koji imaju ogroman infrastrukturni značaj ne samo za našu zemlju, nego za čitavu Evropu. To je naš doprinos ekonomskom razvoju. I zbog toga Srbija mora biti integrisana u EU, jer se ne radi samo o našem interesu, već o generalnom, evropskom interesu", rekao je Boris Tadić.

Tadić je, osim sa Šoljomom, razgovarao sa premijerom Gordonom Bajnaijem i predsednikom parlamenta Belom Katonom, položio venac na Spomenik mađarskih heroja na Trgu heroja i učestvovao na sednici Mađarsko-srpskog poslovnog saveta.

Tadić: Evropske integracije prioritet Srbije

Uoči dolaska u Budimpeštu, predsednik Srbije je izjavio da se "postavljanjem prepreka integraciji Srbije, kao centralnoj državi na Zapadnom Balkanu, usporava i ulazak ostalih država regiona u Uniju i povećava opasnost od destabilizacije tog područja".

"Nadam se da će posle irskog referenduma Unija biti u stanju da nastavi proces proširenja. Time bi Hrvatska mogla da dospe na ubrzanu traku, a smatram da će je, ukoliko ona brzo uđe u EU, slediti jedna po jedna i druge države Zapadnog Balkana", rekao je Tadić "Nepsabadšagu".

Tadić je ponovio da je prioritet vlasti u Beogradu i dalje evropska integracija Srbije i očuvanje njenog teritorijalnog integriteta.

"Srbija će se i ubuduće isključivo diplomatskim i političkim sredstvima boriti za očuvanje teritorijalnog jedinstva. Sačekajmo odluku Međunarodnog suda u Hagu, a kada ona bude doneta spremni smo da pregovaramo s albanskim rukovodiocima u Prištini o eventualnom kompromisu", istakao je Tadić.

"Za nas je kristalno jasno da se etnički motivisana otcepljenja sudaraju s međunarodnim pravom. U suprotnom bi separatistički pokreti krenuli širom sveta", rekao je Tadić i dodao da Beograd "neće zaboraviti" da je i Mađarska priznala Kosovo, ali da "treba biti realan".

"Ukoliko Sud donese odluku koju očekujemo, jedna od opcija je da će neke zemlje povući svoje priznanje nezavisnosti Kosova, a nadam se da će to učiniti i naši mađarski prijatelji", rekao je Tadić.