Vučić: Srbija radi na jačanju svojih vojnih kapaciteta

Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Rogozinom rekao da je tema bila i vojnotehnička saradnja, naglasivši da želi da poruči nekim analitičarima, koji tvrde da država obmanjuje javnost, a oni reaguju na poluinformacije koje pročitaju, da Srbija pre svega radi na jačanju sopstvenih kapaciteta.

"Pojačavamo svoju proizvodnju. Ove godine videćete prvi put našu serijsku proizvodnju 'nore', 'lazara 2 i 3', koje će koristiti naša vojska. Ne ide novac iz budžeta već od naših državnih kompanija", objasnio je Vučić, poručivši "neznalicama" da ne mogu da objašnjavaju ono što ne znaju".

Morate nešto da znate da biste mogli da razumete, a ne da pročitate poluinformacije na nekim sajtovima i držite politička predavanja svima drugima, naglasio je premijer.

Srbija je, kako je ponovio, za mir, punu stabilnost u regionu, za najbolje odnose sa svim susedima.

"Nikada nikoga Srbija neće napasti, ali mora da bude u stanju da u svakom trenutku zaštiti svoju teritoriju i građane. Na pretnje nekih drugih, onih koji ne odustaju od nabavljanja veoma snažnog ofanzivnog oružja, ćutimo, ne radimo ništa", istakao je Vučić.

Takođe je zahvalio Ruskoj Federaciji što poštuje odluku Srbije da bude neutralna.

Istakao je da zemlje u regionu imaju obaveze, kada je u pitanju naoružanje, ali i po Dejtonskom sporazumu, kao i drugim ugovorima, što drugi ne poštuju i tvrde da je Srbija nervozna.

"Ja nisam nervozan nego zabrinut. Balističke rakete i lansirne rampe koje su planirane da se nabave u Hrvatskoj imaju domet od 300 i 350 kilometara. Možete iz Zagreba ili bilo kog drugog mesta da gađate bilo koje mesto u centralnoj Srbiji", rekao je premijer odgovarajući na pitanja novinara.

Istakavši da su sve zemlje u okruženju članice NATO, a samo Srbija vojno neutralna, Vučić je primetio da ne vidi potrebu za nabavkom ofanzivnog oružja.

"Mi smo vojno neutralni, ne idemo ni u jedan vojni savez, čuvamo ljumoborno svoju slobodu. Ne treba da govore da je naša pretnja to što hoćemo da zaštitimo svoju zemlju, jer je to naša ustavna obaveza, a ne pretnja. Za koga se to neko sprema, to treba da kaže, jer se oružje sigurno ne uzima za muzeje", naveo je Vučić.

Ponovio je da je molio SAD i hrvatske prijatelje da se ne naoružavaju, zato što u Srbiji smatramo da su mir i stabilnost nešto što je najpotrebnije za ceo region.

"Srbija neće biti žrtva bilo čije agresije i laka meta. Kao što je govorio pokojni Broz – živimo kao da će sto godina biti mira, ali pripremamo se kao da će nas neko sutra napasti", rekao je Vučić.

Vučić je primetio i da načelnik Generalštaba VS Ljubiša Diković nije govorio neistine, jer Srbija razvija svoje oružje.

"Onima koji toliko ne vole svoju zemlju da bi voleli da uvek bude najzaostalija i nesposobna, poručujem da su autoprojekcijom, polazeći od sebe i onih koje su podržavali, došli do zaključka da nemamo mogućnosti. Videćete uskoro neke od tih sistema uključene u Vojsku Srbije", rekao je premijer.

Konstatovao je, međutim, da Srbija nema novca da plati najveću cenu i da može da za male količine određenog oružja obezbedi novac.

"Ruska strana je bila korektna i konkretna time što je ponudila bolje uslove nego za bilo koga drugog. Pred nama su meseci i godine razgovora o tome", dodao je on.

Rusija izrazila želju da pomogne oko S-300 

Upitan za ruski sistem protivvazdušne odbrane S-300, Vučić je kazao da je on preskup za nas, ali da je ruska strana izrazila želju da pomogne kroz određene aranžmane.

Pošto je čestitao građanima Srbije sedamdesetogodišnjicu oslobođenja u Drugom svetskom ratu i pohvalio učešće srpske vojske na vojnoj paradi u Moskvi, zamenik ruskog premijera uručio je srpskom premijeru poklon – maketu upravo ruskog raketnog sistema S-300.

"Naravno, imam specifične poklone za gospodina Vučića jer sam odgovoran u Vladi Rusije upravo za odbrambene sisteme. Ako bih odgovarao za laku industriju ja bih poklonio premijeru lutku ili nešto slično", rekao je Rogozin.

Rogozin je naveo da će Rusija razmotriti tehničke detalje zahteva Srbije o nabavci naoružanja i sistema protivvazdušne odbrane S-300 iz te zemlje.

"Obezbedićemo direktnu podršku savezniku na Balkanu. U najskorije vreme razmotrićemo vaše molbe", rekao je Rogozin.

Ni Rogozin ni Vučić nisu želeli da iznose detalje razgovora koji je u toku, a koji će, prema srpskom premijeru, trajati još mnogo meseci.

Rogozin je rekao da se Rusija ne meša u bezbednosna pitanja Srbije, koja, kako je poručio, ima pravo da nabavlja visokoefikasno neofanzivno naoružanje.

"Kako Srbija procenjuje svoju bezbednosnu situaciju? To je njeno lično pitanje, mi samo razmatramo tehničke detalje", ukazao je Rogozin.

Govoreći o tome da li Srbija, koja je na evropskom putu, može imati problema zbog saradnje sa Rusijom, kojoj je EU uvela sankcije, Rogozin je rekao da i zemlje Unije ukidaju sankcije tamo gde im odgovara, a sprovode ih tamo gde "uopšte nemaju interes".

"Mislim da nema rizika za Srbiju ili za evropski izbor Srbije", poručio je Rogozin.

On je ocenio da učešće u NATO-u ne omogućava dodatnu bezbednost, jer da je Srbija 1999. godine imala sistem odbrane S-300, da ne bi bilo razrušenih zgrada po Beogradu i Srbiji.

Premijer Vučić je istakao i da Srbija ispunjava sve obaveze na evropskom putu, ali da nije i neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.

On je rekao da nema nameru ni da kvari odnose sa ruskim tradicionalnim prijateljima. To je, kako je dodao, već govorio na sastancima u Briselu, Vašingtonu ili Moskvi.

Vučić je tom prilikom primetio da neke od članica EU manje poštuju obaveze nego Srbija.

"Srbija se mnogo više ponaša evropski od pojedinih članica. Mi ne želimo i nećemo da kvarimo odnose sa ruskim tradicionalnim prijateljima, a da li će nam neko nešto zameriti, pa zamera nam svakako svašta", naveo je on komentarišući da neki lažu kad su izmišljali afere Tamnava, pa ništa.

Razgovori o izvozu "fijata"

Aleksandar Vučić je rekao da bi već nakon 15. januara moglo doći do dogovora o izvozu određene količine "Fijatovih" vozila u Kazahstan.

Vučić je rekao da je zamolio Rogozina da prilikom susreta s potpredsednikom kazahstanske vlade posreduje u tom poslu.

Taj posao bi, kako je rekao, bio značajan ne samo zbog zarade, već pre svega zbog odnosa prema italijanskom investitoru, ali i zbog daljih ulaganja u automobilsku industriju.

Vučić je sa Rogozinom razgovarao i o proizvodnji delova za automobile, gde bi, kako je naveo, trebalo da sagledamo da li naša industrija može da to radi za rusko tržište, posebno sada i u onom delu koji su ranije pokrivale turske komanije, a koje su od 1. januara, što se ruskog tržišta tiče, pod sankcijama.

Premijer je rekao da je sa Rogozinom govorio o tome kako da se dobri i korektni politički odnosi pretvore u još bolje ekonomske veze, kako bi obe zemlje imale više uspeha na tom polju.

"Rusija je jedna od zemalja sa kojima imamo najveću trgovinsku razmenu, ali ona može i mora da bude mnogo značajnija", rekao je Vučić i dodao da se određeni prostor na ruskom tržištu otvorio i nakon što je ta zemlja uvela sankcije Turskoj.

"Zaključili smo da bi trebalo naše viševekovne istorijske romantične odnose što pre da pretvorimo u realan privredni uspeh. Nadamo se da ćemo, između ostalog, moći da razvijemo proizvodnju delova za automobile, koji su se do sada proizvodili u Turskoj", rekao je Rogozin.

Bilo je reči i o podršci hemijskom kompleksu u Srbiji, pre svega pančevačkoj Azotari i MSK, rekao je Vučić, dodajući da je za Srbiju izuzetno značajno da postoji dugoročno prihvatljiva cena gasa, budući da proizvodnja gotovo u potpunosti zavisi od dogovora sa ruskom stranom.

Razgovaralo se i o izgradnji dodatnih kapaciteta za skladištenje gasa u "Banatskom Dvoru", koji treba da bude proširen za milijardu kubnih metara.

Bilo je reči i o saradnji ministarstava poljoprivrede, izdavanju bankarskih garancija i investiranju u srpske fabrike za proizvodnju hrane i pića, budući da se uvođenjem sankcija Turskoj, otvorio veliki prostor za srpske fabrike na ruskom tržištu.

Kako je naveo, bilo je reči i o građevinarstvu, gde se takođe otvorio prostor za srpske kompanije, kao i o drugačijem načinu izdavanja dozvola, dok je istovremeno velika pažnja posvećena i turizmu s ciljem da se privuče što veći broj turista iz Rusije u našu zemlju i obrnuto.

"Za ruske turiste Srbija je nepoznata zemlja, malo znaju i mislimo da postoji veliki potencijal u banjskom, verskom turizmu, kao i za posete Beogradu", rekao je Vučić.

Prostor za proširenje saradnje u poljoprivredi i građevini

Zamenik premijera Ruske Federacije i kopredsedavajući rusko-srpskog Mešovitog komiteta Dmitrij Rogozin izjavio je da postoji prostor za povećanje saradnje u poljoprivredi između Rusije i Srbije, a da se od 1. januara otvorio "prozor saradnje" i u građevinarstvu.

Rogozin je na konferenciji za novinare poručio da je tokom 2015. godine izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju povećan dva puta, kao i da izvoz može da bude i veći.

"Privrede velikih zemlja EU nalaze se u teškom stanju i Rusija se našla u komplikovanom stanju, ali mi vidimo prozor mogućnosti saradnje Srbije i Rusije i to u poljoprivredi... Odnos između Rusije i Srbije treba da pretvorimo u realni privredni uspeh", rekao je Rogozin.

Nada se i da saradnja može da se proširi i na proizvodnju auto-delova, koji su se do sada proizvodili u Turskoj, ali ta saradnja je ukinuta zbog sukoba koji je nastao nakon obaranja ruskog aviona.

Kaže da bi i više ruskih turista moglo da obiđe Srbiju, ponovivši reči premijera da je za njih Srbija nepoznata zemlja, te da zbog iste, pravoslavne vere ima prostora i za unapređenje verskog turizma.

Dodaje i da dve zemlje podržavaju jedna drugu, da Rusi osećaju veoma iskrenu ljubav prema srpskom narodu.

Rogozin je rekao i da se razmišlja o otvaranju helikopterskog centra u Srbiji, jer naša zemlja nije podržala sankcije Rusiji.