Otvaranje poglavlja veliki korak, primena zakona pravi izazov

Šef odseka za evropske integracije u Delegaciji EU u Beogradu Frek Janmat je, odgovarajući na pitanje kada je moguće da Srbija uđe u EU, rekao da brzina pristupanja Srbije EU zavisi pre svega o reformskih poteza koje će preduzeti zemlja kandidat.

Janmat je podsetio da je proces pristupanja Hrvatske, od otvaranja poglavlja do članstva trajao osam godina, uključujući i proces ratifikacije koji je trajao godinu i po.

Napomenuo je takođe da su se zakoni i standardi kojima treba Srbija da se prilagodi promenili u proteklih deset godina.

Relativno je lako uskladiti zakonodavstvo, a pravi izazov je primena zakona, rekao je Janmat dodajući da najveće izazove očekuje u poglavljima 23 i 24, kao i u oblastima konkurentnosti i zaštite životne sredine.

Prema njegovim rečima, otvaranje prvih poglavlja je podstrek za dalji put ka članstvu, a pregovori imaju potencijal za snažnije, transparentnije zakonske procese i jačanje nezavisnih tela.

Ambasador Holandije u Beogradu Hendrik van den Dol ocenio je da bi Srbija mogla da sustigne Crnu Goru, koja je već otvorila više od 20 poglavlja, ako se bude u potpunosti posvetila reformama.

Hendrik van den Dol je, kao predstavnik zemlje koja od 1. januara preuzima predsedavanje EU, rekao da bi Hag želeo da se što pre otvore poglavlja 23 i 24, i da bi to moglo da se dogodi na idućoj međuvladinoj konferenciji u martu.

Što se prvih poglavlja tiče, podsetio je da je jedno izrazito političko, 35, a drugo tehničko - 32.

"Konačno ste tu. Činjenica da smo otvorili poglavlja pokazuje ne samo da je Srbija ozbiljna po pitanju članstva u EU, već da smo i mi ozbiljni, da Evropa stvarno želi Srbiju"; naglasio je holandski diplomata.

Ambasadorka Francuske Kristin Moro istakla je da je otvaranje poglavlja važan korak napred i podstrek za građane i vladu Srbije, poručivši istovremeno da se pažnja ne sme posvetiti samo temi Kosova, to jest poglavlju 35, već da je važnija svest o tome da poglavlja 23 i 24 menjaju društvo.

"Nigde ne stoji da Srbija mora da prizna Kosovo"

Ambasador Nemačke Aksel Ditman podsetio je da u EU postoji zajednički stav da na kraju procesa mora da postoji pravno obavezujući dokument o odnosima Beograda i Prištine.

Ditman je objasnio da nigde ne stoji da Srbija mora da prizna Kosovo, ali da se još tačno ne zna šta znači pravno obavezujući sporazum.

Dijalog, prema njegovim rečima, se kreće u dobrom pravcu, i Beograd je u više navrata pokazao posvećenost, ali je bitno da se dogovoreno primeni i otvore nove teme.

Što se otvaranja prvih poglavlja tiče, Ditman je rekao da je to pokazalo građanima da je članstvo u EU realno i da treba iskoristiti veliki zamajac.

Kao i prethodni govornici i on je podvukao značaj otvaranja poglavlja 23 i 24 koja se tiču modernizacije i transformacije društva.

Najveći izazov, prema njegovim rečima, nije samo usklađivanje zakonodavstva, već primena usvojenih zakona.

Nataša Vučković, član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope rekla je da je otvaranje poglavlja izozetno važno, jer podiže stepen pozitivne energije i raspoloženja građana.

Za proces integracije, kako je ukazala, od ključne važnosti je interes građana.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhart ocenio je da su poglavlja 23 i 24 najvažnija iz ugla ove organizacije, koja u tim oblastima sa Srbijom radi od 2001. godene.

Takođe je rekao da je prošlost pokazala da je lakše formirati nove institucije nego reformisati postojeće, tako da su ova dva poglavlja izazovna.