Apel da privrednici predvode rušenje barijera

Na skupu je govorio i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji je predstavio akcioni plan šest komora Zapadnog Balkana koji obuhvata 26 projekata, prenosi Tanjug.

Čadež se posebno osvrnuo na primenu tri projekta: Komorski investicioni forum (KIF) koji je kasnije tokom dana i formalno osnovan, Zajednički forum privrednih komora Zapadnog Balkana za programiranje regionalnih projekata finansiranih iz fondova EU i Regionalne platforme za jačanje malog i srednjeg biznisa.

"Realizacija zajedničkih inicijativa obuhvaćenih akcionim planom može da promeni celokupnu sliku ovog regiona kako bi region postao prepoznatljiviji kao prostor u kojem se pitanja ekonomije stavljaju u prvi plan", rekao je Čadež.

Govoreći o drugom projektu, Čadež je naglasio da će uz podršku Evrokomore ovaj projekat razvijati sve komore Zapadnog Balkana, kao i Privrdna komora Hrvatske kroz platformu SEECEL (Regionalni centar za razvoj preduzetničkih kompetencija za zemlje Jugoistočne Evrope).

Konstatujući da su privrednici oduvek bili pioniri u uspostavljanju saradnje i rušenju barijera Čadež je naglasio da, kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, jeste prisutan razvojni trend, ali da su potencijali neiskorišćeni.

Posebno je naglasio da nisu dovoljno iskorišćena sredstava iz IPA fondova i naveo da su ukupna sredstva koja stoje na raspolaganju za budžetski period 2014. do 2020. godine 11, 7 milijardi u okviru IPA fondova, odnosno skoro tri milijarde iz višekorisničke IPE.

Čadež je naveo da u strukturi privrede regiona, više od 95 odsto dominiraju mala i srednja preduzeća i izneo podatak da je EU do 2020. godine za finansiranje programa razvoja MSP izdvojila više od 82 milijarde evra.

Ono što brine, upozorio je Čadež, jeste prosečna stopa nezaposlenosti u regionu koja u grupi stanovništva starosti 15 do 64 godine iznosi 20 odsto, a od ukupnog broja nezaposlenih u proseku 42 odsto su mladi. Ova slika regiona, dodao je, mora da se promeni.

"Uloga i zadatak naših komora jeste i da se zalažemo za otklanjanje preostalih prepreka, razvoj ekonomske regionalne saradnje i poboljšanje poslovno-investicione klime na našim tržištima. Odlučujući preduslov za to je svakako unapređenje regionalne saobraćajne infrastrukture", rekao je Čadež.

Naveo je da se očekuje da najviši zvaničnici na samitu postignu sporazum o ključnoj transportnoj mreži za Zapadni Balkan.

Takođe je dodao da je zadatak komora u regionu da utiču na vlade zemalja da pojednostave ili potpuno ukinu birokratske procedure koje prate protok ljudi, roba i usluga, kao i da se otkloni 41 necarinska barijera koliko ih je ostalo od 2009. godine.

Predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju takođe je poručio da postoji želja da Balkan bude mesto saradnje i mira. On je zahvalio Čadežu i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću na nastojanjima za uklanjanje barijera i isticanju značaja ekonomije.

Kako je rekao, odnosi Srbije i Kosova treba da se poboljšavaju i da postoji tešnja saradnja.

U tom kontekstu, Grdžaliju je naveo da sporazum postignut pre nekoliko dana u Briselu predstavlja novu sinergiju i znak da Balkan može da bude pretvoren u region mira i prosperiteta.

Prema njegovim rečima, privrednici su ti koji treba da uklanjaju barijere i uspostavljaju poverenje među ljudima.

Saradnja komora Zapadnog Balkana primer je i za druge institucije, dodao je predsednik PK Kosova.

Grdžaliju je podsetio da je nedavno održan sastanak privrednih komora Kosova i Srbije u Beogradu sa kojeg, kako je posebno istakao, nosi najbolje moguće utiske.

Učesnicima se obratio i predsednik Komore Austrije Kristof Lajtl, kao i Efka Heder, direktorka SEECEL.

Veliki značaj privrednih komora

Lajtl je ocenio da privredne komore imaju veliki značaj jer sa jedne strane podstiču razvoj ukupne ekonomije, a ne samo pojedinih sektora, a sa druge predstavljaju partnere vladama u ostvarivanju njihovih ciljeva.

Privredne komore pomažu i preduzetnicima, rekao je Lajtl i dodao da Austrija ima 110 kancelarija širom sveta u kojima radi oko 600 ljudi.

Austrijska privredna komora je integrisana u mrežu evropskih komora i sa te pozicije može značajno da pomogne komorama Zapadnog Balkana, poručio je Lajtl.

Da bi zemlja bila uspešna potrebna joj je uspešna ekonomija, rekao je Lajtl i dodao da su strpljenje, posvećenost i doslednost ključ za uspeh.

"Neki se plaše globalizovanog sveta, ali ako imate pravu vrednost, strategiju i mere, nemate čega da se plašite, već treba da se nadate, a komore su te koje treba da donesu nadu - građanima, kompanijama", rekao je Lajtl.

Pre ovog sastanka komora, održan je radni doručak na kojem su učestvovali predsednici komora, ministri ekonomija i predstavnici velikih austrijskih kompanija investitora na Zapadnom Balkanu među kojima su bili "Strabag", "Šparkase", "Simens", "Rajfajzen" i drugi.

Sastanci komora Zapadnog Balkana odvijaju se u sklopu samita o Zapadnom Balkanu koji je deo Berlinskog procesa koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel.

Dogovoreno je da sledeći sastanak komora Zapadnog Balkana bude održan u Crnoj Gori.