Šarengradska ada sve bliža arbitraži

Pecanje vikendom na Šarengradskoj adi Ranko Tešić iz Bačke Palanke ne propušta već deset godina.

On i njegov prijatelj Stjepan Slomo iz Bača vežu svoje čamce u kojima i spavaju, zabace udicu i dočekuju prijatelje i prolaznike.

Na peskovitu plažu, kažu, sve češće ponovo dolaze i komšije sa hrvatske strane Dunava.

"Dolaze ljudi sada često iz Šarengrada. Dolaze sad i više nego pre, da se kupaju. Dolaze i naši, tako da je onako, kao pre rata", kaže Ranko Tešić.

I pre rata su za ovo ostrvo bili vezani meštani srpskih sela Mladenovo i Karađorđevo, ali i hrvatskog Šarengrada, gde se i danas sećaju kako su skelom na Adu prevozili stoku na ispašu.

"Od toga je selo živelo, od stočarstva. Imali smo konje, krave, ovce, koze, ribarili smo, celo selo je živelo od te ade", seća se ribar iz Šarengrada Darko Čuvardić.

Po rastinju je jasno da tu više niko ne dovodi konje i krave; ima tu i dalje šume, a Ada je i danas poznata po mrestilištu riba i staništu retke divljači.

To je za nekadašnjeg lovočuvara na ovom prodručju neprocenjiva vrednost.

"Ja kažem: šta bi samo dale Švabe da mogu imati ovako nešto, to je ritski jelen, takvo područje, kapitalna grla. Veliko bogatstvo pod otvorenim nebom, bez ključa i katanca, a ključ i katanac su oni ljudi koji tu rade", kaže Mirko Kovačević iz Mladenova.

To bogatstvo (Ada) prostire se na manje od 1.000 hektara između starog i novog Dunava.

Reka je u 19. veku pravila veliki meandar kojim više nije moglo da se plovi, pa je Austrougarska prokopala kanal kojim je ispravila Dunav.

U Hrvatskoj se danas pozivaju na katastar iz tog doba i tvrde da to područje pripada Šarengradu; dakle, za njih je granica stari Dunav.

Savetnik vukovarsko-sremskog župana Pero Ćorić kaže da samo ime Šarengradska ada govori u prilog Hrvatskoj.

"Živimo preko puta Mladenova, Karađorđeva, Bačke Palanke, a niko nikad nije rekao da je to mladenovačka ili bačkopalanačka ili bilo koja druga. Ime Šarengradska je sve reklo", smatra Ćorić.

S druge strane, Beograd nema dilemu. Ukazuje i na međunarodnu praksu da je prirodna granica sredina plovnog toka reke. Tako Ada ostaje u Srbiji.

Sava Stanković iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije ukazuje da je sama reka Dunav granična reka, navodeći primere granica između Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Slovačke i Mađarske, Rumunije i Srbije, Rumunije i Bugarske.

Između tih zemalja, objašnjava Stanković, granica uopšte ne izlazi iz toka reke.

"Ona je uvek negde na reci, najčešće tamo gde su najveće dubine da brodovi mogu da plove u svim uslovima", napominje Stanković.

Dve države se spore, ali ne i građani sa suprotnih obala Dunava, iako ne kriju da bi voleli da je Ada baš u njihovoj zemlji.

"Gledajte, nama je bliža Bačka Palanka nego Vukovar. Ako ću ići na pijacu pre ćemo u Bačku Palanku, svi se poznajemo, odnosi su apsolutno normalni, nema nikakvih tenzija ni s jedne ni s druge strane", kaže Krešimir Kovačević iz Šarengrada.

"I oni vole ovu adu, i mi je volimo, svi je svojatamo, a što da je ne koristimo, ima mesta za sve", kaže Ranko Tešić iz Bačke Palanke.

Na tom istom mestu ekipa RTS-a bila je i pre pet godina u pokušaju da razjasni šta je sporno sa Šarengradskom adom.

Ništa se u međuvremenu nije promenilo. Međudržavna komisija od 2002. godine nije uspela da reši sporni deo granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske.

Komisija za 13 godina nije ni približila stavove, a od 2011. se nije ni sastajala. 

Sa obe strane reke sve češće se pominje mogućnost međunarodne arbitraže.