Dačić: I iz Srbije odlaze da se bore u redovima IS

Predsedavajući OEBS-u i šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je u Beču da Srbija s posebnom pažnjom prati fenomen džihadizma u svetu jer se na njenoj teritoriji i najbližem okruženju registruje širenje ideja radikalnog islama i regrutovanja za džihad u Siriji i Iraku, prenosi Tanjug.

Srpski ministar je istakao da je Srbija i sama suočena sa problemom stranih boraca, odnosno odlaskom svojih državljana da ratuju u redovima Islamske države, mahom preko radikalnih islamskih propovednika i centara. Precizirao je da najviše njih ima iz Raške oblasti i sa KiM.

Na konferenciji o borbi protiv terorizma, kojoj prisustvuju predstavnici zemalja zapadnog Balkana i komesar za migraciju, unutrašnje poslove i građane Dimitris Avramopulos, koordinator borbe protiv terorizma EU Žil de Keršov, direktor Agencije za osnovna prava EU Morten Kjerum i zamenik direktora Europol-a Oldrih Martinu, a Srbiju predstavljaju Dačić i ministar unutrašnjih poslova Nenad Stefanović.

Ministar spoljnih poslova je podsetio da je broj stranih boraca iz Srbije relativno mali u odnosu na ukupan broj stranih boraca Islamske države, oko stotinu, ali da nije zanemarljiv.

"Srbija je čvrsto opredeljena da odgovori savremenim bezbednosnim izazovima, među kojima, borba protiv terorizma, svih vidova ekstremizma i verskog fanatizma predstavlja naš hitan zajednički zadatak", rekao je Dačić.

U suočavanju sa ovim izazovima, od kojih je najaktuelniji onaj oličen u delovanju Islamske države, Srbija se odmah priključila aktivnostima na međunarodnom planu i kosponzorisala je jednoglasno usvojenu Rezolucija 2178 u Savetu bezbednosti UN, uz više puta ponovljenu spremnost da pojača saradnju i koordinira aktivnosti sa svim zemljama u regionu i van njega, podsetio je ministar.

Dačić je istakao da Srbija daje svoj doprinos i kao članica globalne koalicije u borbi protiv Islamske države i da je veoma brzo promenila Krivični zakonik kako bi bio sprečen odlazak ili tranzit lica preko njene teritorije radi učešća u sukobima u drugim zemljama uvođenjem krivičnih dela za takvo učešće, kao i za organizovanje, podstrekavanje i regrutovanje stranih boraca.

Prema Dačićevim rečima, suzbijanje terorizma i ekstremizma represivnim, vojnim i policijskim merama nije dovoljno.

"Veoma je važno pitanje integracije građana svih veroispovesti i političkih ubeđenja u moderno društvo zasnovano na zajedničkim vrednostima i ono je ključno u borbi protiv terorizma, ekstremizma i radikalizma. Integracija podrazumeva i slobodu verskog opredeljenja i pravo na identitet, ali i shvatanje populacije koja se integriše da to nije na štetu njene religijske, etničke i druge pripadnosti i nasleđa", ukazao je šef srpske diplomatije.

Prema Dačićevim rečima, posebnu pažnju zaslužuje razmatranje mesta islama u današnjem modernom evropskom društvu i negovanje kulture međuverskog dijaloga u cilju promocije razumevanja i zajedničkih vrednosti.

Odgovornost za to zajednički leži na državi i njenim institucijama, verskim liderima i društvu u celini, kako se ne bi stvaralo pogodno tlo za fundamentalističke ciljeve.

U tom smislu mora se izbeći svako poistovećivanje islama i ekstremizma i terorizma, naglasi je Dačić, dodavši da posebna pažnja mora biti posvećena paralelnoj borbi protiv islamofobije.

Deset država dogovorilo jaču saradnju protiv džihadizma

Deset država srednje i jugoistočne Evrope, kao i EU dogovorili su u Beču jaču saradnju u borbi protiv džihadizma, kao i bolje obučavanje pograničnih vlasti.

Potrebna je sveobuhvatna streategija, koja bi obuhvatila više nego samo zajedničko krivično gonjenje, kazala je ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner.

"Veoma me raduje tešnje povezivanje sa zemljama zapadnog Balkana", rekao je austrijski ministar Sebastijan Kurc na konferenciji za medije ističući da je ovaj region veoma bitan, jer ima neposredne posledice po Austriju.

Konkretno je dogovoreno da pogranične vlasti budu bolje obučavane, kako bi sprečile ilegalni izlazak i ulazak u zemlju esktremista, objasnila je Mikl-Lajtner.

Isto tako predviđeno je poboljšanje saradnje sa Europolom, ali i Fronteksom, i koordinatorom EU za borbu protiv terorizma.

Planirana je i puna primena Konvencije o policijskoj saradnji za jugoistočnu Evropu, što, prema njenim rečima, predstavlja najviši prioritet kako bi zemlje regiona što brže mogli informacije o džihadistima da prosleđuju Europolu.

Evropski komesar je istakao da je problem džihadizma rešiv samo kroz tešnju saradnju evropskih država. "Borba protiv ovog problema iziskuje vreme, i možemo biti uspešni samo zajedno", naglasio je Avramopulos dodajući da broj stranih boraca raste iz dana u dan.

Po pitanju prevencije je Mikl-Lajtner naglasila da je predviđeno da se ustanova za prijavljivanje ilegalnog internet sadržaja, koji EU treba da uspostavi do jula, proširi na zemlje zapadnog Balkana.