Nikolić: Srbija plodno tle za investicije

Tomislav Nikolić je, u intervjuu za britanski Bi-Bi-Si, rekao da je potrebno investirati u nove proizvode koji će se praviti u Srbiji, prenosi Tanjug.

"Mislim da vrsta investicija mora da se promeni i da dominiraju investicije u novi proizvod, a ne investicije u infrastrukturu, i to je ono o čemu intenzivno razgovaramo s partnerima koji imaju novaca i žele da investiraju", rekao je Nikolić u intervjuu koji se emituje danas.

Predsednik je naveo da vlasti u Srbiji sada pokušavaju da ubede sve investitore da ulažu u gradnju objekata za proizvodnju zato što je, kako je rekao, iz više razloga veoma povoljno proizvesti u Srbiji i prodati robu iz Srbije na drugim tržištima koja za EU nisu bescarinska.

Nikolić je podsetio da je do sada uglavnom investirano u infrastrukturu.

"Svi su se utrkivali da u Srbiji grade auto-puteve, mostove, železnice... Naravno, to su veliki investitori iz Turske, Azerbejdžana, Kine, Ruske Federacije", rekao je Nikolić.

Evropski investitori su, kako je istakao, radili pravu stvar – oni su investirali u fabrike u kojima se proizvodilo za rusko tržište, koje je za Srbiju oslobođeno carine.

Nikolić je rekao da nije nezadovoljan prilivom stranih investicija i ocenio da postoji mnogo veća sigurnost i veće poverenje u Srbiju, posebno posle razgovora sa MMF-om i priprema za sklapanje sporazuma u februaru.

"Mora na drugim osnovama da Srbija bude tle za investicije i o tome konačno postoji potpuna saglasnost i između predsednika i Vlade. Mi ćemo sigurno učiniti ove godine mnogo toga da usmerimo investicije, da usmerimo i, ako bude i zaduživanja po osnovu kredita, u novi proizvod, u ono što će najbrže moći da vrati", rekao je predsednik.

Inače, upozorio je, ukoliko ne obezbedimo investiranje u novo zapošljavanje, onda se suočavamo s velikim problemom da dođemo u situaciju u kojoj je bila Hrvatska pre nekoliko godina – da je potrošila sav novac na infrastrukturu, a da su ljudi ostali nezaposleni.

"Druga opcija, a možda i prva, jeste poljoprivreda", ukazao je predsednik Srbije.

"Mi smo uz negativnu stopu nataliteta gubili stanovništvo na selu, opterećivali gradove –uglavnom Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac – novim naseljavanjem, a sela su ostajala prazna", podsetio je Nikolić.

Potrebno proizvoditi više hrane

Predsednik je istakao da Srbija ima zdravu zemlju, vodu, vazduh i da može da proizvodi ogromne količine hrane. Država će, kako je istakao, na tome morati da radi mnogo više nego do sada.

Upitan šta misli o sudbini mnogih državnih preduzeća u Srbiji, Nikolić je odgovorio da Srbija ima više problema koje je sebi stvorila u poslednjih petnaestak godina.

Srbija je, kako je rekao, iz industrijske zemlje koja je bila opterećena problemima, iz zemlje u kojoj je dominiralo državno i društveno vlasništvo, odjednom prešla u zemlju liberalnog kapitalizma sa dominantnim privatnim vlasništvom, posebno nad svojom industrijom.

"To je rađeno veoma loše i na kriminalni način, ponekad zbog toga da bi proizvodnja prestala, zato što onaj ko je kupovao nije bio zainteresovan da proizvodi u Srbiji. Ponekad je kupovao samo zato što je bilo poslovnog prostora ili zemlje koja je bila zahvaćena objektima industrije i mi smo ostali bez ogromnog broja radnih mesta, a mnoga preduzeća su ostala u fazi restrukturiranja, gde su, ili bile poništavane privatizacije zbog kriminala, ili niko nije bio zainteresovan", rekao je Nikolić.

Kako je dodao, Srbija ima i preduzeća koja su državna i u kojima država obezbeđuje izvesna primanja za one koji su zaposleni ili fiktivno zaposleni, pošto uopšte ne dolaze na posao.

"Istovremeno, imamo i mnogo preduzeća koja su državni monopolisti, a koja moraju da se prepuste tržišnoj utakmici u kojoj nisu dostojni partneri", ukazao je Nikolić.

Takođe, srpski seljak je prepušten tržišnoj utakmici sa poljoprivrednicima iz EU koji imaju mnogo više pogodnosti od svoje države nego što mi možemo da damo svojima, dodao je predsednik.

"Mi imamo jednu opštu krizu u kojoj smo najpre morali da uskladimo svoja izdvajanja iz budžeta sa onim što u budžetu možemo da prihodujemo. Sve dosadašnje vlade računale su koliko mogu da se zaduže u periodu dok im traje mandat, da obezbede građanima primanja koja su imali do tada, čak i da povećaju penzije, iako nije bilo novog proizvoda u dovoljnoj meri, ali zato su računali da mogu da budu popularni i da ostanu na vlasti", rekao je Nikolić.

"Možda smo i mi mogli bar još jedan mandat da na taj način vladamo Srbijom, ali naš dogovor je bio da mi reformišemo Srbiju i svesni smo toga da oni koji reformišu i koji uskrate deo privilegija za koje nema i nikada nije ni bilo dovoljno novaca, da mogu da budu nepopularni i da mogu čak i da izgube sledeće izbore", istakao je predsednik.

Ali, dodao je, Srbiju je neko trebalo da otrezni, da joj kaže istinu, i istakao da je to, prema njegovom mišljenju, najbolje sada kada je Srpska napredna stranka toliko jaka da ne strahuje za podršku u parlamentu, da vlada pomoću istine.

"A građani Srbije će videti da li je to za njih prihvatljivo ili nije... Mi smo morali ili ovaj potez da povučemo, ili da kažemo da Srbija nadalje ne može da ispunjava svoje obaveze", naglasio je predsednik Srbije.

Nikolić je rekao da misli da je ova godina, ukoliko se ne dese neki veliki svetski poremećaji kakva je bila svetska finansijska kriza, možda i poslednja godina u kojoj će građani Srbije strahovati da li će iduće godine da žive lošije nego prethodne.

Progres na putu ka EU

Predsednik smatra da Srbija do 2020. neće postati članica EU, ali da progres na putu ka EU očigledno postoji.

"Ali, to ne znači da nećemo potpuno dovesti odnose u nivo s koga možemo vrlo lako da postanemo član. Ja vidim samo dva velika problema, a sve ostalo ćemo da rešimo: jedan je Ukrajina, a drugi je Kosovo i Metohija", rekao je Nikolić.

Međutim, ukazao je na to da još nije otvoreno nijedno poglavlje.

Sada, naravno, dolazimo do onog od čega mi Srbi strahujemo – da li je možda razlog za to što proces ide sporije sudbina Kosova i Metohije ili naš odnos prema drugom delu Evrope, posebno prema Rusiji, upitao je Nikolić.

"Mislim da Srbija radi najviše i najbolje što može, ali i sama ima neka ograničenja pred kojima EU nije više tako rigorozna i tako zahtevna, već jednostavno kaže: 'Pa, dobro, hajde da mi završimo pregovore, a onda ćete se naći pred odlukama koje danas ne možete da donesete'", rekao je Nikolić.

Osvrnuvši se na ukrajinsku krizu, Nikolić je rekao da je želja Srbije da bude članica EU ogromna, ali da ne može da prekine istorijsko prijateljstvo sa Rusijom.

Kako je dodao, Unija je toga svesna i još uvek ne postavlja rigorozne uslove.

"Ali komesar za proširenje Johanes Han otvoreno je rekao da članstvo u EU podrazumeva zajedničku spoljnu politiku i da bismo tog dana mi morali da se opredelimo onako kako se opredeljuju u Briselu", rekao je Nikolić. Dodao je da Srbija ne zauzima nijednu stranu, ali može, kao neko ko je u prijateljstvu i s jednima i s drugima, da pokuša da uspostavi pokidane veze, i to će joj biti možda najteža uloga kao predsedavajućeg OEBS-a.

"Kada govorite o ukrajinskoj krizi, onda smo na potpuno istim pozicijama, EU i Srbija: potrebno je očuvati suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Kada to prebacite na teren Srbije i KiM, onda smo tu na istim pozicijama sa Ruskom Federacijom, koja u ovom slučaju kaže: treba sačuvati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Znači, u dva ista primera Rusija i EU imaju različita shvatanja i kako mi mali da se u svemu tome snađemo, šta da očekujemo od toga? Mi i dalje insistiramo na pravilu", poručio je Nikolić.

Predsednik se osvrnuo i na nesporazum između šefa Delegacije EU i premijera Srbije.

"Postoje potpuno jasni dokazi da se pojedini mediji u Srbiji finansiraju iz sredstava
EU i da svi imaju jedinstvenu uređivačku politiku usmerenu protiv napora državnog rukovodstva da Srbiju izvedu iz krize. I Aleksandar Vučić je to otvoreno rekao, možda ne rečnikom koji se koristi u takvim prilikama, ali je uz izvinjenje za rečnik zamolio da mu neko odgovori gde nije bio u pravu", rekao je Nikolić, naglasivši da to ne može da pokvari odnose EU i Srbije, niti amabasadora EU u Beogradu i premijera.

Dodao je da su u Srbiji ambasadori SAD, Nemačke, Britanije, Francuske, EU, "nekako naučili, po difoltu, da kritikuju javno rad državnog rukovodstva, da ponekad predviđaju loše situacije za Srbiju i da traže izjašnjavanje unapred".

"To traje veoma dugo, još iz vremena Miloševića... Poneki od ambasadora još ne može da prihvati princip da se ne meša u rad države u kojoj je ambasador zato što to ne rade ni srpski ambasadori bilo gde u svetu. To je, jednostavno, nedozvoljeno. To je, dakle, bio jedan manji nesporazum. Mislim da je izglađen u interesu građana Srbije i ja se nadam da se neće ponavljati", zaključio je Nikolić.