Privreda nosi najveći teret pregovora

Kako je poručeno na konferenciji "Uvod u pretpristupne pregovore u poglavlju 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom", održanoj u Beogradu, Srbija treba što pre da postane članica Svetske trgovinske organizacije i da se prilagodi trgovinskom okviru EU, prenosi Tanjug.

Prema rečima šefice pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanje Miščević nema zatvaranja pregovora u poglavlju 30 bez članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

"Ima nekoliko ljučnih pitanja u vezi sa članstvom u STO. Prvi je Zakon o genetski modifikovanim organizmima. Taj zakon je usklađen i pripremljen i samo treba da se nađe u proceduri. Nije to pitanje samo legislative, već i razumevanja šta zakon ove vrste donosi", rekla je Miščević i dodala da u Vladi Srbije postoji spremnost i jasan plan kako da se do sledeće godine postigne članstvo u STO.

Prema njenim rečima, Srbiji predstoji i prilagođavanje toj organizaciji, odnosno gubitak sporazuma o slobodnoj trgovini i preferencijalnog tretmana sa CEFTA.

U vezi s tim, Miščević je istakla da je potrebno da se sa poglavlja 30 izgubi politički predznak, jer se u kontekst stavlja Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

Dodala je da je potrebno pripremiti srpsku privredu za evropsko tržište od 500 miliona ljudi, ali i konstatovala da još nije bilo ni razmišljanja kako, kako buduća članica, da najbolje iskoristimo potencijal tržišta zemalja Afrike, Kariba i Pacifika.

Predsedavajući savetodavnog odbora ISAC fond Milan Pajević ocenio je da je najvažniji zadatak za Srbiju i njenu privredu da što bolje razume šta ih čeka na putu evrointegracija, posle čega bi trebalo zajednički pronaći način da se privreda prilagodi evropskom putu, a da na njemu ne izgubi ništa od svojih interesa.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić dodala je da je neophodno što pre formirati uži pregovarački tim.

Zaključila je da bi trebalo omogućiti pristup sadržaju pregovaračkih pozicija i skidanje oznaka poverljivosti tih dokumenata, gde god je to moguće, kao i pažljivije slušanje preporuka organizacija civilnog društva.