Sporazum o stabilizaciji, iskorišćena šansa

Srpska privredna društva su na teritoriji Evropske unije izjednačena u pravima sa privrednim društvima zemalja članica. Naše firme koje konkurišu za javne nabavke u EU imaju isti tretman kao i evropske. Sada u Uniju više izvozimo nego ranije.

Trgovinska razmena sa njom raste i premašuje 70 odsto od ukupne razmene Srbije sa svetom, tako Ministarstvo trgovine sumira koristi jednogodišnje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Postojale su bojazni da ćemo recimo sa liberalizacijom trgovine poljoprivrednim proizvodima izgubiti na konkurentnosti i tu imati neki deficit. Međutim, desilo se nešto sasvim suprotno. Mi već ove godine za šest meseci imamo 150 miliona suficita u trgovini sa EU u poljoprivrednim proizvodima", kaže Bojana Todorović, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Stručnjaci ipak smatraju da bi mogućnosti koje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pruža srpskoj privredi mogle još bolje da se iskoriste.

"Činjenica da imamo veliki plus u poljoprivrednom izvozu sa Evrospkom unijom, to može biti mnogo. Mnogo veće i uprkos ovoj finansijskoj krizi ukoliko bi se i udružili proizvođači i pomoglo dostizanje standarda i podržale mere koje bi njih spremile da pripreme proizvode za evropsko tržište", kaže Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

U Vladi ističu da je primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju poruka koju je Srbija poslala stranim investitorima da je pouzdana zemlja za ulaganje.

"To nije nešto što će na kratak rok doneti fantastične efekte i odmah ćemo videti da je sve bolje. To jeste proces koji zahteva neko vreme. Ono što je pred nama i što je zadatak ove Vlade da nastavimo sa evropskim inegracijama, da radimo koliko možemo, da ono što je do nas sprovodimo kao što smo i do sada to radili", kaže Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Nadležni uveravaju da nedavna poruka iz Brisela Srbiji da ne povećava svoj izvoz u Rusiju, ne utiče na sprovođenje Sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa zemljama Carinske unije, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom.

"Rusija i druge zemlje članice carinske unije znaju za naš put ka EU i da u momentu kada postanemo članica EU sve sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama sa kojima je EU nema sporazum moraće da prestanu da važe, da se otkažu, znači svi su o tome upoznati. S druge strane ovaj put ka Evropskoj uniji ne zabranjuje da mi imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa drugim ili trećim zemljama", kaže Bojana Todorović, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Srbiju primena sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezuje da uskladi zakonodavstvo sa Unijom, posebno propise koji direktno utiču na liberalizaciju trgovine. Do članstva, mnogo je obaveza.

"Srbija ima veoma zadovoljavajuće administrativne kapacitete za primenu preuzetih obaveza iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", kaže Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

O rezultatima jednogodišnje primene sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropska komisija izjasniće se u izveštaju o napretku naše zemlje u oktobru. U Vladi Srbije kažu da očekuju pozitivnu ocenu.