Skupština Vojvodine usvojila Statut

Od prisutnih 113 poslanika, za novi Statut Vojvodine glasao je 91, protiv je bilo njih sedam, uzdržanih nije bilo, a ostali nisu glasali, prenosi Tanjug.

Pokrajinska skupština ima ukupno 120 poslanika, a za usvajanje Statuta bila je neophodna dvotrećinska većina ukupnog broja.

Skupština Vojvodine usvojila je i Odluku o sprovođenju Statuta Pokrajine, kojom je predviđeno da je krajnji rok za usklađivanje svih pokrajinskih akata sa Statutom 30. novembar ove godine.

Pokrajinska skupština usvojila je Statut pošto je prethodno, 20. maja Skupština Srbije dala prethodnu saglasnost na taj akt, takođe ubedljivom većinom glasova poslanika.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić ocenio je da je Statut AP Vojvodine, "iznuđen potez" ali je istakao da nije vreme za teške reči, u ovim teškim okolnostima u kojima je zemlja zbog katastrofalnih poplava.

"Zaista nije vreme za neke teške reči i za opšte teme, nego za solidarnost i saosećanje, pre svega sa onima koji su stradali", istakao je Pajtić.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor rekao je novinarima, posle sednice na kojoj je usvojen i proglašen novi statut Pokrajine, da je time okončan "zajednički napor i poduhvat" i ocenio da je donošenje Statuta značajna odluka i da je njome poštovana odluka Ustavnog suda Srbije.

Pastor je rekao da je, osim Statuta, usvojena i odluka o sprovođenju tog akta, koja obavezuje, barem u moralnom i političkom smislu", kojom je utvrđeno da je 30. novembar ove godine krajnji rok za usaglašavanje svih akata Pokrajine sa novim Statutom.

"To je jedan primeren, ne predugačak, ali sigurno rok u kojem se, sa velikim naporom, taj posao može i mora okončati", naglasio je Pastor i dodao da će se on lično potruditi da te rokove poštuju i Skupština i Pokrajinska vlada, ali i sekretarijat i javna preduzeća.

Statut je definisan kao najviši pravni akt AP Vojvodine, i mora da bude saglasan sa Ustavom i zakonom.

Vojvodina je autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije, u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju, u skladu sa Ustavom i zakonom, i neodvojivi je deo Srbije, u kojoj se neguju evropski principi i vrednosti, navedeno je u članu 1 Statuta.

Kompromisnim rešenjem utvrđeno je da su simboli Vojvodine zastava i grb, ali tako da su uz postojeće uvedeni i tradicionalna trobojka i tradicionalni grb Vojvodine iz 1848. godine.

Novi Sad je definisan kao administrativni centar AP Vojvodine u kojem se nalazi sedište pokrajinskih organa, čime je izostavljena odrednica o glavnom gradu Pokrajine, iz dosadašnjeg statuta.

I u delu Statuta posvećenom ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava napravljen je kompromis tako što je, pored naziva nacionalne manjine, ostao i naziv nacionalne zajednice.

Takođe je, uz pojam "pokrajinski zaštitnik građana" naveden i "ombudsman", s tim što su i u tom slučaju termini razdvojeni crticom, kao i kod "nacionalne manjine - nacionalne zajednice".

U Statutu Pokrajine stoji i da su, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, u organima AP Vojvodine u ravnopravnoj službenoj upotrebi i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa zakonom.

Skupština AP Vojvodine je definisana kao "najviši organ AP Vojvodine koji vrši normativne i druge funkcije, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom".

U Statutu izvršni organ AP Vojvodine je Pokrajinska vlada umesto dosadašnje Vlade Vojvodine, a rad Pokrajinske vlade usmerava Skupština i ona je odgovorna Pokrajinskoj skupštini za svoj rad.

Kada je reč o finansiranju Pokrajine navedeno je da budžet Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto budžeta Srbije, što je u skladu sa Ustavom, kao i da se tri sedmine pokrajinskog budžeta koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.