Neizvesna deblokada Skupštine Srbije

Na sednici parlamenta koja je počela 16. jula, utvrđen je dnevni red od 15 tačaka, a poslednja je vladin Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju.

Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi u nastavku sednice, zakazane za utorak, 2. septembar, prema utvrđenom dnevnom redu, najpre da razmatraju Sporazuim o stabilizaciji i pridruživanju, zatim energetski sporazum s Rusijom, a o desetak finansijskih aranžmana vodiće se objedinjena rasprava. 

Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović održaće u ponedeljak konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa kako bi bio postignut dogovor o normalizaciji rada i efikasnijem radu parlamenta.

Na tom sastanku, kako je Tanjugu rečeno u parlamentu, treba da se razmotre različiti predlozi i zahtevi većine i opozicije o deblokadi rada parlamenta.

Vladajuća većina očekuje da bi sa opozicijom mogao da bude postignut kompromis, ali ukoliko do toga ne dođe najavljuju da će zahtevati doslednu primenu Poslovnika parlamenta.

Premijer Mirko Cvetković je rekao da postoji mogućnost kompromisa sa opozicijom i da se prvo zakaže sednica na kojoj bi bile dve tačke koje su svima važne.

"Naravno da je moguće, s tim što mi mislimo da su upravo ove četiri tačke svima važne. Podjednako su važne i Evropa i Rusija i novac i Kosovo. Ne znam šta je to što nije drugima važno" ocenio je Cvetković u intrevjuu "Politici" objavljenom 28. avgusta.

Ukazujući da postoje stvari koje ni nikome nisu sporne, kao što je, gasni sporazum, premijer je podsetio da je i opozicija govorila "i Evropa i Rusija", a da je vladajuća koalicija stvorena upravo na programu bržeg uključivanja u Evropu, kao i da to mora biti prva tačka.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da će "prva runda" borbe protiv vladajuće koalicije početi već u utorak, na sednici parlamenta.

Kazao je da će radikali na toj sednici tražiti objašnjenje ko je uhapsio Radovana Karadžića i kako je stradao Ranko Panić na demonstracijama povodom hapšenja Karadžića.

"Sa tim krećemo u utorak. Ne idemo ni na konsultacije, jer nas je predsednica parlamenta na njih pozvala kao što se pozivaju novinari. Kao da treba da izveštavamo, a ne da učestvujemo", rekao je Nikolić u intervjuu  "Novostima".

Nikolić smatra da bi energetski sporazum sa Rusijom trebalo da bude razmatran na posebnoj sednici Skupštine, podsećajući da su oni i ranije tražili vanrednu sednicu sa samo tom tačkom dnevnog reda.

Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija kazala je ranije da će opozicija, ukoliko ne bude pokazala spremnost da bude konstruktivna u meri u kojoj je vladajuća većina pokazala razumevanje za njihovu potrebu da nameću i druge teme, morati da se "suoči sa najstrožim poštovanjem Poslovnika".

Kolundžija očekuje da će na konsultacijama uoči sednice biti potvrđen raniji dogovor s predstavnicima opozicije da druge teme ne blokiraju rad parlamenta.

Komentarišući najave radikala i Demokratske stranke Srbije da će početi raspravu o mitingu i njihovom predlogu rezolucije o Kosovu, ona je ocenila da to ne bi trebalo da znači odlaganje rasprave o tačkama dnevnog reda.

Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligurdić istakao je u izjavi Tanjugu da ta stranka nema nameru da opstrukcijom spreči donošenje predloženih zakona o ratifikaciji međunarodnih sporazuma.

Rekao da će ponašanje DSS na sednici ipak zavisiti od namera vladajuće većine i toga da li ona želi ozbiljan rad ili će i dalje kršiti Poslovnik time što ignoriše predloge opozicije.

Lider LDP Čedomir Jovanović je u cilju otklanjanja prepreka i bržih integracija predložio da jedina tačka predstojeće sednice bude ratifikacija SSP sa EU.

Sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović ocenio je da je skoro nemoguće da dođe do promene utvrđenog dnevnog reda sednice parlamenta, koja bi trebalo da bude nastavljena 2. septembra.

"Poslovnički je vrlo mala mogućnost, skoro nikakva, da dođe do promene dnevnog reda, koji je utvrđen još pre mesec i po dana", rekao je Odalović Tanjugu.

Poslanici rade po utvrđenom dnevnom redu i nikakve izmene ne može biti bez zahteva predlagača, objasnio je on.

Odalović je podsetio da je predlagač, kada je predložio te tačke dnevnog reda, imao određenu korekciju koja je uvažena.