Međunarodni dan nestalih

Ovaj dan je ustanovljen pre 25 godina u znak sećanja na žrtve ratova, zločina protiv čovečnosti, ili kršenja ljudskih prava, čija je sudbina nepoznata.

Prvi put ove godine, u Beogradu nije bilo protestne šetnje, već je na Trgu Nikole Pašića održan skup s porukom "Dajte nam mesto gde ćemo našim najmilijima polagati cveće".

Članovi porodica nestalih položili su ruže na improvizovanu spomen ploču s natpisom "U spomen žrtvama stradalim u ratovima 1999-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije".

Posle sastanka sa delegacijom udruženja porodica otetih i ubijenih, član Gradskog veća Beograda Goran Aleksić rekao je da će nova Komisija za spomenike i ulice, čim bude formirana razmotriti zahtev da u Beogradu bude postavljeno to spomen-obeležje.

Predsednica Udruženja porodica zarobljenih i nestalih iz Republike Srpske Milijana Bojić istakla je da bi za zemlje regiona jedan od uslova za članstvo u Evropskoj uniji trebalo da bude i rešavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima.

"Brojka od 17.000 nestalih od kojih je oko 5.000 Srba zaista ih obavezuje na jedan takav uslov. Ne može se preko masovnih grobnica u Evropsku uniju", navela je Bojić.

Jedan od ciljeva obeležavanja Međuanrodnog dana nestalih je i da se svi oni koji imaju bilo kakve informacije o nestalima sa prostora bivše Jugoslavije o tome obaveste porodice.

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Simo Spasić ocenio je da da bi pred haškim Tribunalom trebalo da odgovaraju "albanske vojskovođe" odgovorne za nestanak oko 500 Srba sa Kosova čija sudbina još nije poznata.

Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih osoba na Kosovu i Metohiji apelovalo na protestnom skupu u Kosovskoj Mitrovici na UN i na Vladu Srbije da rasvetle sudbinu nestalih.

Koordinator Udruženja Milorad Trifunović uputio je apel generalima Kfor-a u pet komandnih zona odgovornosti na Kosovu da otvore arhive koje poseduju kako bi se došlo do istine o kidnapovanim i nestalim sa ovih prostora.

Prema podacima srpskih udruženja, 17 godina od početka ratova u regionu, još se traga za 4.800 nestalih Srba. Od toga je 1.500 nestalih u BiH, 2.380 u Hrvatskoj, 550 nestalih na Kosovu i Metohiji i oko 400 srpskih vojnika i oficira bivše JNA nestalih tokom 1991/1992. godine.

Na zapadnom Balkanu, gde je u oružanim sukobima devedesetih godina nestalo 34.000 osoba, sudbina polovine je rešena, bilo da su pronađeni živi ili putem identifikacije posmrtnih ostataka.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) saopštio je da se i dalje traga za ukupno 16.713 nestalih. Od tog broja, 12.407 nestalih je iz BiH, dok je rešena sudbina 9.994.

Prema podacima nacionalnog crvenog krsta u Hrvatskoj se još ne zna sudbina 2.368 ljudi, a rešeno je 3.518 slučajeva. Na Kosovu i Metohiji ima 1.938 nestalih, a rasvetljena je sudbina 4.059 osoba.

U poslednjih godinu dana, rešeno je samo 1.000 slučajeva nestalih, što je za 500 manje nego prethodne godine, pa je MKCK izrazio "duboko zabrinut zbog sporosti kojom se ovaj problem rešava".

Šef delegacije MKCK u Srbiji Pol Anri Arni je upozorio da su "vlasti u obavezi da daju odgovore porodicama koje već predugo čekaju da se utvrdi šta se dogodilo njihovim najbližim i apelovao da pruže punu podršku aktivnostima institucija i organa koji tragaju za nestalim.

Koliko je nestalih osoba u svetu, nemoguće je utvrditi, jer mnoge vlade ne priznaju da u njihovoj zemlji postoje prisilno nestajanje ljudi i tajno zatočeništvo zato što to predstavlja teško kršenje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava u slučaju oružanih sukoba.

Radna grupa za prisilno nestale Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava registrovala je 2007. godine oko 46.000 slučajeva nestalih pod nepoznatim okolnostima, ali se smatra da je njihov broj mnogo veći.

Ideja za obeležavanje Međunarodnog dana nestalih potekla je od Federacije udruženja rođaka zatočenih i nestalih koja je osnovana 1981. u Kostariki i deluje protiv tajnog zatvaranja i nasilnog nestajanja u državama Latinske Amerike.

Generalna skupština UN je na inicijativu Međunarodne koalicija protiv prisilnog nestajanja u decembru 2006. godine usvojila Konvenciju za zaštitu svih osoba od prisilnih nestanaka, koju još nije potpisala ni jedna od država nastalih prilikom nasilnog razbijanja bivše Jugoslavije.

Povezane vesti:
Rešiti status porodica nestalih