Usvojen Zakon o legalizaciji

12.18 - Izglasani međudržavni sporazumi sa Rusijom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

12.14 - Skupština izglasala Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.

11.32 - Poslanici usvojili Zakon o efikasnom korišćenju energije.

11.16 - Glasanjem o Predlogu zakona o efikasnom korišćenju energije u načelu, Skupština započela rad.

Skupština Srbije izglasala je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i ratifikovala nekoliko međudržavnih sporazuma sa Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtom.

Pošto su poslanici sa 125 glasova potvrdili da postoje posebni uslovi da zakon stupa na snagu pre utvrđenih osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole stupiće na snagu sutra.

Kako je u načelnoj raspravi rekao resorni ministar Velimir Ilić, u Srbiji ima oko 1,3 miliona objekta za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, a usvojenim zakonskim rešenjima biće stvoreni uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata, a time i pravna sigurnost u eventualnom prometu, obezbeđenju hipotekarnih kredita.

Vlada Srbije prihvatila je devet amandmana, među kojima je i amandman poslaničke grupe SPS koji predviđa da će pravo upisa u katastar imati oni koji su izgradili kuće do 300 kvadratnih metara, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 200, poslovni prostor do 100 metara kvadratnih, a vikendice do 200, zanatske radnje i pomoćne objekte do 100, garaže do 30 kvadratnih metara.

Vlada je, takođe, usvojila amandman SPS koji je ta stranka podnela na odredbu koja je bila najviše kritikovana, a tiče se vlasništva nad zemljom na kojoj se nalazi bespravno izgrađeni objekat.

Tako se ako je bespravno izgrađeni objekat na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica (fizičko ili pravno lice ili jedinica lokalne samouprave, pokrajina ili republika) upisuje pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljištu na kome je objekat izgrađen.

Pravo svojine nad zemljištem na kome je bespravno izgrađen objekat može biti upisano u korist vlasnika objekta kada njegov vlasnik nadležnom organu dostavi dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu.

Ukoliko vlasnik objekta i vlasnik zemljišta ne reše imovinsko-pravne odnose na zemljištu u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik objekta je dužan da o svom trošku utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplati tržišnu cenu za to zemljište.

Usvojen je i amandman LDP, koji kaže da će se upis prava svojine na bespravno igrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u svojini, odnosno sukorišćenju više lica, a na kojoj nije sprovedena parcelacija, izvršiti uz podnošenje jednog od dokaza navedenih u zakonu i uz pismenu saglasnost suvlasnika, odnosno sukorisnika.

Prema usvojenom zakonu, nisu predviđeni nikakvi troškovi i naknade za upis objekata, a građani će plaćati samo izradu geodetskog snimka, ukoliko je nemaju od ranije, što iznosi oko 10.000 dinara.

Sporazumi sa Rusijom i UAE

Parlament je potvrdio međudržavne sporazume sa Rusijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtom.

Potvrđena su dva sporazuma sa Rusijom - o kreditu za infrastrukturu i isporukama gasa iz Ruske Federacije.

Reč je o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Srbije od 800 miliona dolara za finansiranje infrastrukturnih projekata i nabavke vozova za Železnice Srbije.

Kredit će biti korišćen za finansiranje 85 odsto vrednosti svakog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga u oblasti železnice na teritoriji Srbije između srpskih i ruskih ovlašćenih kompanija, dok će preostalih 15 odsto obezbeđivati srpski uvoznici za plaćanje avansa.

Sporazum o isporukama prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju predviđa da će se isporuke gasa obavljati u periodu od 2012. do 2021. godine, u obimu od pet milijardi kubnih metara godišnje.

Vlada je navela da se sporazumom, imajući u vidu trenutnu potrošnju prirodnog gasa u Srbiji od oko 2,5 milijarde kubnih metara, obezbeđuju količine prirodnog gasa koje mogu zadovoljiti i buduću tražnju za prirodnim gasom.

Poslanici su ratifikovali i Sporazum o saradnji Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i o saradnji dve zemlje u oblasti odbrane, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohodak i o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.

Prihvaćen je i Ugovor o garanciji Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, kojim je predviđeno da taj fond stavi na raspolaganje preduzeću Železnice Srbije kredit u iznosu od 10 miliona kuvajtskih dinara za izgradnju železničke stanice Beograd Centar kao i više sporazima sa UAE.

Kuvajtski fond je državna korporacija osnovana od strane države Kuvajt u cilju pružanja pomoći ekonomijama arapskih i drugih država u razvoju, pod sveukupnim nadzorom premijera.

Projekat predviđa prvu fazu izgradnje nove železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, površine oko 37.000 kvadratnih metara. U pitanju su osam glavnih, sa četiri sporedna koloseka, pet perona, konstrukciju tunela za metro ispod stanice, postaju za tehničku kontrolu i putničke usluge, uz elektro i mašinske radove za vozove i usluge putnicima i komunalnom infrastrukturom.

Period raspoloživosti kredita je do 31. decembra 2015. godine ili do drugog datuma oko kojeg strane mogu da se dogovore, sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje. Period dospeća kredita je 18 godina, uključujući period počeka do četiri godine, dok je period otplate kredita 14 godina u 28 polugodišnjih rata.

Ugovorom o garanciji je predviđeno da Srbija bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao jemac, blagovremeno i potpuno izvršavanje svih obaveza u vezi sa zajmom.

Parlament je usvojio Zakon o efikasnom korišćenju energije, koji predviđa osnivanje Budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Usvojenim zakonom obezbediće se uslovi za osnivanje i rad Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, koji predstavlja najefikasniji način za prikupljanje i plasiranje sredstava koja bi se koristila za finansiranje ili sufinansiranje projekata, programa i aktivnosti za efikasnije korišćenje energije.

Korisnici bi mogli da koriste Budžetski fond za finansiranje projekata kojima se unapređuje energetska efikasnost, na osnovu javnih konkursa.

Cilj osnivanja i rada tog fonda jeste poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim objektima, izmenama, modernizacijom i zamenom kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne toplotne vode i unutrašnjeg osvetljenja, korišćenjem obnovljivih izvora energije u industrijskim preduzećima i komunalnim sistemima.