Reforme preče od članstva u EU

Na referendumu o pridruživanju EU, 41 odsto građana Srbije glasalo bi za, čime je broj onih koji jasno podržavaju evrointegracije pao na najniži nivo u poslednjih deset godina, pokazuje istraživanje rađeno u decembru prošle godine za potrebe kancelarije Vlade za evrointegracije.

Na referendumu o ulasku u EU, 31 odsto građana Srbije bio bi protiv, a najveća promena je u procentu onih koji su neodlučni ili ravnodušni kada je reč o EU.

Građani, međutim, u ubedljivoj većini od čak 66 odsto podržavaju reformske procese u Srbiji, iako te procese ne povezuju nužno sa procesom evrointegracija.

Takođe, 62 odsto ispitanih podržava rešavanje problema u odnosima sa Prištinom i smatra da bi te probleme trebalo rešavati bez obzira na to što ista očekivanja ima i EU.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za evrointegracije Milan Pajević objašnjava da je do promene raspoloženja građana došlo usled niza faktora, kao što su oslobađajuće presude Haškog tribunala hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju i otvaranje punktova na administrativnim prelazima ka Kosovu i Metohiji.

"Ovi podaci govore da su građani sa jedne strane osetljivi na sve što doživljavaju kao političke uslove za članstvo, kao što je rešavanje naših odnosa sa Prištinom, ali da sa druge strane visoko cene potrebu da se svakodnevni život reformiše na način koji podržavaju evropski propisi i praksa", izjavio je Pajević novinarima na predstavljanju rezultata istraživanja.

Podrška procesu evrointegracija je inače za šest meseci, budući da je prethodno istraživanje rađeno u junu prošle godine, opala za osam odsto, dok je broj onih koji su eksplicitno protiv EU porastao za šest odsto.

Među onima koji su protiv EU, 14 odsto ispitanih svoj stav objašnjava utiskom da bi članstvo Srbiji donelo više štete nego koristi, 13 odsto se tako oseća zbog pritisaka i ucena koje Srbiji dolaze iz EU, 13 odsto je revoltirano činjenicom da su neke od država EU učestvovale u bombardovanju Srbije, 11 odsto naprosto ne voli EU, a devet odsto smatra da će se u Srbiji ako uđe u EU živeti lošije.

Pajević smatra da građani, iako se njihov odnos prema EU u poslednjih šest meseci unekoliko promenio, pokazuju zrelost kada je reč o poimanju važnosti reformi, što treba da bude i putokaz Vladi Srbije da sa reformskim procesima nastavi.

Građani, naime, kada je reč o reformama, smatraju da su ključne oblasti u kojima su one potrebne borba protiv korupcije (45 odsto) i reforma pravosuđa (22 odsto).

Strmoglavi pad evroentuzijazma je, osim u ovom istraživanju, poslednji put uočen u septembru 2011. godine, nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, kada je za pridruženje EU bilo 46 odsto građana, a čak 37 odsto bilo eksplicitno protiv evrointegracija.