Osam godina od pogroma na Kosmetu

Prošlo je osam godina od martovskih nereda na Kosovu i Metohiji, u kojima je stradalo 19 osoba, a proterano više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca. U najvećim etnički motivisanim sukobima od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu porušeno je i zapaljeno oko 900 kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira.

Porušene su i zapaljene i srednjovekovne svetinje, poput Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka.

Osam godina Nebojša Marković ne može u svoju kuću u Kosovu Polju. Zapaljena je u noći 17. marta. Umesto da spreči nasilje, kosovska policija je te noći došla kod Markovića kako bi ih evakuisala.

"Nismo imali kuda, nismo imali drugi izlaz. Otišli su do kraja naselja, strpali nas u neki džip. Ujutru su nas dalje vodili prema Mitrovici. Od tog trenutka, ni ja ni moje komšije, niko više se nije vratio", priseća se Mrković.

U Kosovu Polju nikome od prognanih Srba nije ponuđena bilo kakva pomoć da se vrate.

"Nijedna struktura mi nije izašla u susret niti me je pitala da li sam se snašao. Ja sam sve što sam imao uložio u tu kuću i do današnjeg dana ostalo je sve kako je bilo", navodi Marković.

Većinu obnovljenih kuća u Kosovu Polju kupili su Albanci. One koje nisu prodate, ponovo su zapaljene i pretvorene u smetlište.

Povodom godišnjice martovskog pogroma, episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski Teodosije služio je u Prištini parastos žrtvama martovskog nasilja.

Parastos je služen u delimično obnovljenom pravoslavnom hramu Sveti Nikola u Prištini koji je s parohijskim domom bio potpuno spaljen marta 2004. godine.

Vladika je istakao da Kosovo i Metohija nije samo teritorija, već izvorište srpskog bića.

"Danas, setivši se tog strašnog trenutka kada je u martu 2004. godine stradao naš srpski narod, kada su svetinje paljene, domovi paljeni, na desetine njih ubijeni, a stotine ljudi je moralo da napusti svoje domove, tešimo se da će se Gospod smilovati na nas i da nas neće ostaviti, već da će nam pomoći da obnovimo svoje biće i prisustvo na ovom prostoru", poručio je Teodosije.

Episkop je rekao da svi Srbi koji su napustili svoje domove i koji su prognani sa svojih ognjišta treba da se vrate i da, kako je naveo, zasnuju svoj život tamo gde su počeli.

Kako je rekao, oni koji su stradali u martovskom pogromu svoje živote su dali "samo zato što su živeli na ovom prostoru i što su bili Srbi".

Teodosije je rekao da i Srbi i Albanci mogu činiti dobro jedni drugima. Kako je istakao, ima mnogo primera da komšije i dalje mogu da žive jedni pored drugih, da i Srbi i Albanci mogu činiti dobro jedni drugima i da takvi primeri treba da budu "putokaz da je moguće zasnovati zajednički život na ovim prostorima'.

Venci u Kosovskoj Mitrovici

Osmogodišnjica martovskog pogroma obeležena je i polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Istina" u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Predstavnici lokalnih samouprava iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, Udruženja boraca i kidnapovanih i nestalih Srba i građani odali su poštu Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev koji su stradali u martovskom nasilju pre osam godina.

U hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je služena liturgija, a potom i parastos za stradale na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović rekao je da martovski pogrom predstavlja veliku tugu, optuživši međunarodnu zajednicu da nije ništa učinila kako bi zaštitila Srbe.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji boravi u dvodnevnoj poseti Rusiji, prisustvovao je liturgiji u srpskoj pravoslavnoj crkvi svetih Petra i Pavla u Moskvi, gde je održan pomen žrtvama pogroma.

Svetu liturgiju služio je vikarni episkop moravički Antonije koji je podsetio na ljudske žrtve i oštećene i uništene pravoslavne svetinje od kojih su neke stare više od šest vekova i nalaze se pod zaštitom Uneska.

U martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga, a uništena su 72 vozila Ujedinjenih nacija. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, spaljen je manastir Devič kod Srbice, koji još nije potpuno obnovljen.

Oskrnavljena su mnoga groblja na Kosovu i Metohiji, a u crkvama je nestao ili oštećen veliki broj vrednih ikona i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba.

Misija Uneska, čiji su predstavnici kasnije obišli demolirane pravoslavne crkave i manastire u pokrajini, napravila je procenu prema kojoj šteta na njima iznosi približno 30 miliona dolara.

Zapaljeni su konaci manastira Svetih arhangela kod Prizrena. U Prizrenu je pored crkve Bogorodice Ljeviške izgoreo i Hram svetog Đorđa iz 16. veka.

Proces obnove Ljeviške je još u toku, a crkva Svetog Đorđa je posle obnove osveštana u zimu 2010. godine. U martovskom pogromu zapaljena je i zgrada Bogoslovije i oskrnavljeno sedište Raško-prizrenske eparhije.

Povod za pogrom

Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubinog Potoka i tako trojicu oterali u smrt.

Istraga Unmik policije utvrdila je da su albanske optužbe lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Albanski ekstremisti su najpre započeli proteste u južnom delu Kosovske Mitrovice, a u sumrak su krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada - gde su intervenisali pripadnici Kfora.

Nasilje i napadi preneli su se južnije, u selo Čaglavicu i druga naselja na području Prištine, a na meti su se našla srpska sela i gradovi širom pokrajine - Lipljan, Gnjilane, Uroševac, Đakovica i Prizren.

Teror je nastavljen sutradan, 18. marta, kada su Srbi morali da napuste Kosovo Polje, Obilić, Plemetina kod Vučitrna, Svinjare nadomak Kosovske Mitrovice, dok je u selu Bijelo Polje kod Peći zapaljeno svih 28 povratničkih kuća i parohijski dom.

Manje grupe Srba spas su potražile u bazama Kfora, a ostali u bezbednijim srpskim enklavama. Većina je i danas u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima blizu Gračanice, ili u tuđim domovima, a malo ko se odlučio na povratak. Oko 250 Srba izbeglo je u unutrašnost Srbije.

U nekoliko gradova izbili su tih dana protesti, u Nišu i Beogradu zapaljene su džamije, a u glavnom gradu je tokom nemira povređeno 17 građana i policajaca.

Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga nije bilo spremno, ili nisu hteli da ga osujete i spreče.

Za martovsko nasilje 2004. godine na Kosmetu Euleks je krivim proglasio 14 osoba i osudio ih na zatvorske kazne, dok je jednu osobu oslobodio.

Portparolka Euleksa Irina Gudeljević navela je da su sudije Euleksa ukupno radile na devet predmeta, i da je u još jednom postupku optužnica potvrđena i osumnjičeni čeka na suđenje.