Lobiranje i evropske integracije

Od odlaganja odluke o dodeljivanju statusu kandidata za kraj februara, Srbija je napredovala u ispunjavanju zadatih uslova, poručio je šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer na skupu o značaju lobiranja i uticaju lobista u procesu evropskih integracija.

U iščekivanju kandidature, Dežer kaže da je potrebno učiniti više. "To su tri stvari: potrebno je naći rešenje za regionalno predstavljanje Prištine, primeniti postignuto u dijalogu Beograda i Prištine, a treće da se Kforu i Euleksu omogući potpuna sloboda kretanja na Kosovu", kaže Dežer.

U srpskoj Vladi svesni su da se tehnički proces priključenja EU doživljava kao politički, pa lobiste vide kao neku vrstu advokata koji bi kod kuće objašnjavali evropski put, a u Briselu napredak koji zemlja ostvari.

"Često u Srbiji čujete argument da grešimo što nismo unajmili nekog ko bi za nas lobirao ili što nemamo nekog jakog prijatelja koji bi nas pogurao. Ima mesta za lobiranje, ali osnova toga mora da bude konkretan pomak koji se dešava kod kuće", kaže Milica Delević, šef Kancelarije za evropske integracije.

Interese svoje zemlje, institucije ili kompanije u Briselu, prema nekim procenama, zastupa oko 18.000 lobista.

"Ono što bi lobisti iz Srbije trebalo da imaju u Briselu, to je kancelarija, da se ta međusobna razmena informacija odvija preko lobista, ne da Vlada angažuje lobiste u Briselu", kaže Zoran Domazet, predsednik Društva lobista Srbije.

Pravi proces lobiranja, ocenjuje Dežer, počinje kada država postane član EU i to je onda normalan deo donošenja odluka. Do tada, tu oblast treba pažljivo urediti zakonom, koji se, inače, očekuje ove godine.