ponedeljak, 26. jul 2010, 08:04 -> 23:51
Ministri EU o Kosovu
Austrija, Italija i Slovačka podržale brže približavanje Srbije EU, ali je većina članica Unije konkretne poteze najavila za jesen, odnosno posle zasedanja Generalne skupštine UN i nove rasprave o budućnosti Kosova. Od Srbije se očekuju pomirljivi tonovi i dijalog sa Prištinom.
Tri članice EU predložile su novi pristup procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji, smatrajući da je, posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, neophodno uputiti Beogradu pozitivnu poruku i konkretizovati evropsku perspektivu.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da je pitanje Kosova na današnjoj sednici Saveta za spoljnu politku EU bilo pomenuto isključivo u odnosu na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu, dok se o "ubrzavanju puta Srbije ka članstvu u Uniji" nije razgovaralo.
"Mišljenje Međunarodnog suda pravde je veoma jasno. Ono što sam rekla (na sastanku) jeste da je budućnost i Srbije i Kosova u EU", rekla je Eštonova na konferenciji za novinare nakon sastanka.
Beograd i Priština bi trebalo da otpočnu međusobni dijalog, a EU je i dalje spremna da u tome pomogne, rekla je Eštonova.
Upitana da li je bilo razgovora o načinima da se ubrzaju evropske integracije Srbije, Eštonova je rekla da je razgovarano samo o stvarima vezanim za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da nije bilo razgovora o brzini evropskih integracija, niti bilo čemu u tom smislu.
Nosioci ovakve ideje su Italija, Austrija i Slovačka, a sa inicijativom smišljenom kako bu se podržala srpska vlada složila se i većina ministara dvedesetsedmočlane organizacije, iako se ona nije našla na dnevnom redu ministarskog sastanka.
Austrijski ministar inostranih poslova Mihael Špindeleger je rekao da bi ministri EU o ovakvom pristupu mogli raspravljati najesen, što su diplomati u Vriselu protumačili kao čekanje ishoda zasedanja Generalne skupštine UN, na kojoj će Srbija još jednom pokrenuti raspravu o kosovskom problemu.
Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je objasnio da se od Srbije očekuje "pomirljiv" pristup i poziv na dijalog sa Prištinom.
"Tokom radnog ručka, ministri su razgovarali o situaciji na Kosovu i budućem putu Kosova ka evropskim integracijama posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde" o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti, navodi se u saopštenju Saveta EU objavljenom kasno u ponedeljak.
Ministri su, kako se navodi, ocenili da je savetodavnim mišljenjem otvorena nova faza u rešavanju kosovskog pitanja i ponovili spremnost EU da pomogne u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji bi imao za cilj da unapredi saradnju, omogući napredak na putu ka EU i poboljša život običnih ljudi.
U okviru razgovora o zapadnom Balkanu, ministri su razgovarali i o Bosni i Hercegovini i potrebi da se u ovoj državi, posle oktobarskih izbora, obnovi elan za promene, uz snažnije prisustvo EU i upotrebu evropske perspektive kao motora za promene u BiH.
Pozitivna poruka Srbiji
Specijalni izaslanik predsednika Srbije Borisa Tadića saopštio je ministrima spoljnih poslova Evropske unije stavove Srbije o rešavanju kosovskog pitanja posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, rekao je Fratini novinarima.
Prema njegovim rečima, danas izneti stavovi su "pomirljivi" i izgleda da otvaraju mogućnost za pregovore Beograda i Prištine.
Kako je rekao italijanski ministar, tokom današnje sednice Saveta za spoljne poslove bilo je razgovora o tome da se "Srbiji pošalje pozitivna poruka" i kandidatura Srbije prosledi Evropskoj komisiji i naloži joj se da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kadnidata.
Specijalni izaslanik koji se obratio ministrima u Briselu jedan je od izaslanika koji su upućeni u 55 zemalja sveta kako bi predsednicima i premijerima tih država predali poruku predsednika Srbije.
Njihov zadatak je da objasne stav Srbije i potrebu da se pregovorima dođe do obostrano prihvatljivog, mirnog i održivog rešenja za Kosovo.
Beograd se ne može uslovljavati priznanjem nezavisnosti
Ranije u toku dana, uoči sastanka šefova diplomatija EU, Fratini je rekao da se Srbiji ni sada, posle savetodavnog mišljenja MSP u Hagu, priznavanje jednostrane nezavisnosti Kosova ne može postavljati kao preduslov za članstvo u EU.
"Ne možemo Srbiji dodavati nove preduslove (za članstvo u EU), kao što je priznavanje Kosova. Ni mnoge države EU nisu priznale tu nezavisnost, pa su punopravne članice EU", rekao je Fratini novinarima pred početak sednice Saveta za spoljne poslove.
Upitan da li bi sada, posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i preostale članice EU trebalo da priznaju tu nezavisnost, Fratini je rekao da "to zavisi od države do države".
"Situacija je sada mnogo jasnija. Mislim da Srbija i Kosovo sada treba da počnu iskren i jasan dijalog, osim o statusu, naravno, i da bi EU trebalo da pošalje pozitivnu poruku Srbiji pre svega ubrzavajući proces prebacivanja kandidature iz Evropskog saveta u Evropsku komisiju", dodao je Fratini.
Nema novih priznanja Kosova iz EU
Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je da je stav Španije i još nekoliko zemalja Evropske unije da ne priznaju nezavisnost Kosova pomogao stabilnosti zapadnog Balkana, isto kao što je održao i pospešio "modernu i proevropsku Srbiju".
Moratinos je objasnio da je nepriznavanje samoproglašenja Kosova bio presudan činilac za organizovanje junske konferencije EU-Zapadni Balkan u Sarajevu.
Zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas izjavio je u Briselu da je Grčka zemlja koja može da se obrati i Srbiji i Kosovu i koja će iscrpeti sve mogućnosti da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane.
Ministar inostranih poslova Belgije, predsedavajuće EU, Steven Vanakere je novinarima izjavio da su evropska dvadesetsedmorica ostvarili napredak usvajanjem jednoglasnog stava oko sledećih koraka u politici prema Srbiji i Kosovu, posle mišljenja MSP.
Vanakere je napomenuo da je još važnije da će buduća posebna diplomatska služba EU biti od još većeg upliva za postizanje usaglašenih stavova kad se u septembru na nivou šefova država ili vlada i čelnika diplomatija EU održi temeljita rasprava o budućoj strategiji i smernicama spoljne politike Unije, što podrazumeva i ulazak novih zemalja u članstvo.
Kiparski ministar spoljnih poslova Markos Kiprijanu je uoči sastanka šefova diplomatija EU izjavio da se za rešenje statusa Kosova mora naći "kroz pregovore o teritorijalnom integritetu, a ne kroz jednostrane izjave o nezavisnosti".
"Prema tome", predočio je kiparski ministar, "naš stav ostaje isti - Kipar poziva dve strane da pokrenu pregovore s ciljem da nađu obostrano prihvatljivo rešenje".
Kiprijanu je ukazao na to da je "mišljenje MSP veoma ograničeno i svedeno na vrlo specifična pitanja, vezana za proceduralne stvari".
