sreda, 20. jan 2010, 11:33 -> 13:54
Povlačenje hrvatske tužbe nije ključno
Srbija nema interes da previše insistira na temi povlačenja uzajamnih tužbi za genocid. Hrvatska je na potezu. Mi treba da otvorimo pitanja sudbine hiljada izbeglica, nerešenih stanarskih prava, granice, izjavio Rasim Ljajić.
Povlačenje uzajamnih tužbi za genocid Srbije i Hrvatske nije ključno pitanje za Beograd jer postoji niz drugih otvorenih problema u odnosima dve države koje treba rešavati, ocenio je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
Odnosi Hrvatske i Srbije objektivno su bolji od percepcije kakva postoji u javnosti, ocenili su hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković i ambasador Srbije u Zagrebu Stanimir Vukićević.
Kako je saopšteno iz hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, Jandroković i Vukićević su se saglasili da saradnja u privredi, kulturi, turizmu i u komunikaciji državnih institucija napreduje, ali su istakli potrebu jačanja rada stručnih
grupa dve države na rešavanju otvorenih pitanja.
Jandroković je tokom razgovora izrazio uverenje da će međusobni odnosi iz faze rivaliteta prerasti u partnerstvo od obostranog interesa. Podržao je i evropsku perspektivu Srbije u političkom i tehničkom smislu.
Kako je navedeno u saopštenju, dokaz za to je i odluka vlade da hrvatske prevode pravne tekovine EU ustupi Srbiji, kao i drugim zainteresovanim zemljama jugoistočne Evrope, na čemu je Vukićević zahvalio.
"Čini mi se da Srbija nema interes da previše insistira na temi povlačenja tužbi. Hrvatska je na potezu, a mi nemamo razloga da bežimo od presude Međunarodnog suda pravde", rekao je Ljajić agenciji Beta.
Prostor za vansudski dogovor, prema njegovim rečima, postojao je pre nego što je Hrvatska podnela tužbu, a kada je već podneta, Hrvatska je ta koja treba da odluči da li će je povući.
Ljajić je izrazio uverenje da će, ako tužba ne bude povučena, Međunarodni sud pravde doneti pravednu odluku.
Rasim Ljajić je ukazao i da tužba za genocid nije glavna prepreka za punu normalizaciju odnosa, pošto Srbija ima puno drugih otvorenih pitanja u odnosu sa Hrvatskom.
Tužbu za genocid, ako Hrvatska tako odluči, treba da rešava Međunarodni sud pravde, a mi treba da otvorimo druga pitanja koja se tiču sudbine hiljada ljudi - pitanja izbeglica, nerešenih stanarskih prava, granice, potpune disproporcije u ekonomskim odnosima odnosno činjenice da je samo 4-5 srpskih firmi prisutno u Hrvatskoj, naveo je ministar Ljajić.
Upitan da li je moguće porediti hrvatsku tužbu sa presudom po tužbi za genocid koju je BiH podnela protiv SR Jugoslavije, odnosno Srbije, Ljajić je rekao da je činjenica da su odnosi nažalost daleko od pune normalizacije.
Za normalizaciju odnosa potrebno puno konkretnih poteza
Za normalizaciju odnosa i stvaranje poverenja biće potrebno puno konkrentih malih poteza, koji treba da budu praćeni i ekonomskim rastom, uspešnim evropskim integracijama i reformama. Jedan od tih koraka, kako je rekao, svakako je i deklaracija o Srebrenici.
Njeno usvajanje u Skupštini Srbije, naveo je Ljajić, "neće rešiti sve probleme u odnosima, neće biti neka ogormna uteha za žrtve, ali u svakom slučaju pokazuje jasan signal Srbije da je svesna zločina koji su počinjeni u Srebrenici i da je spremna da odlučnije uđe u proces suočavanja sa prošlošću i proces pomirenja".
Na pitanje da li je Nacionalni savet uključen u izradu teksta deklaracije, Ljajić je odgovorio odrečno, ali je dodao da smatra da rezoluciju treba usvojiti u interesu Srbije i pomirenja u regionu.
Još uvek nemamo konačan tekst rezolucije, ona je predmet usaglašavanja, konsultacija među strankama vladajuće koalicije ali i drugim parlamentarnim strankama i verujem da će se doći do teksta dve rezolucije koje će dobiti većinu u parlamentu, naveo je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
Srbija će usvajanjem deklaracije dobiti na moralnom i političkom međunarodnom kredibilitetu, a dobiće i veći manevarski prostor da se insistira na žrtvama srpskog naroda tokom sukoba, ocenio je Rasim Ljajić.
