Deset godina od Rambujea

Delegacije Srbije i kosovskih Albanaca bezuspešno pregovarale 17 dana. Krah konferencije, suštinski, označio kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem. Usledilo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Na mirovnoj konferenciji o Kosovu, koja je 6. februara 1999. počela u dvorcu Rambuje kod Pariza, učestvovali su predstavnici vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Početku konferencije prethodili su meseci "šatl diplomatije" američkog diplomate Krisa Hila, nakon koje je usledilo objavljivanje predloga mirovnog sporazuma, na čiji su sadržaj ozbiljne primedbe imali i Beograd i kosovski Albanci.

Ceremoniji otvaranja su, osim delegacija Srbije i kosovskih Albanaca. kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk, trojica posrednika, a skup je, zvanično otvorio tadašnji francuski predsednik Žak Širak.

"Pozivam vas da omogućite da snage života trijumfuju nad silama zla. Svet vas posmatra i čeka. Retki su momenti kada je istorija u rukama samo nekoliko ljudi. To je slučaj danas kada ste zauzeli mesta za ovim pregovaračkim stolom", rekao je tada Širak.

Prema opštoj oceni, ambiciozno zamišljena i pompezno najavljena mirovna konferencija u Rambujeu, bila je zakazana prerano i bez adekvatne pripreme, te je unapred bila osuđena na neuspeh.

"Tekst sporazuma iz Rambujea, kojim je Srbija pozvana da prihvati NATO trupe na svojoj teritoriji, predstavljao je provokaciju, izgovor za početak bombardovanja. Rambuje nije dokument koji bi bilo koji Srbin prihvatio. To je bio loš diplomatski dokument koji se nikada nije trebao pojaviti u toj formi", rekao je nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer londonskom "Dejli telegrafu" juna 1999. godine.

Albansku delegaciju činili su: Azem Sulja, Bajram Kosumi, Bljerim Šalja, Bujar Bukoši, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Hašim Tači, Hidajet Hiseni, Ibrahim Rugova, Idriz Ajeti, Jakup Krasnići, Mehmet Hajrizi, Ram Buja, Redžep Ćosja, Veton Suroji i Džavit Haliti.

Srpsku delegaciju predvodio je Ratko Marković, a u njoj su bili i Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Vojislav Živković, Guljbehar Šabović, Zejnelabedin Kurejši, Faik Jašari, Sokolj Ćuse, Refik Sinadinović, Ibro Vajt, Ljuan Koka i Ćerim Abazi.

Nakon punih 17 dana natezanja u dvorcu pokraj Pariza i svega jednog zajedničkog susreta dve delegacije, kosovski Albanci su, uprkos snažnom otporu predstavnika Oslobodilačke vojske Kosova, načelno prihvatili sporazum. 

Kontakt grupa odlučila je da se pregovori o rešenju kosovske krize nastave 15. marta u Parizu.

Tadašnji šef delegacije Vlade Srbije na pregovorima o Kosovu Ratko Marković izjavio je da sastanak u Rambujeu "nije dao rezultate, jer se nije pošlo od temelja, već od krova".

Delegacija kosovskih Albanaca, koju je na opšte iznenađenje ali i uz veliku podršku SAD predvodio do tada malo poznati šef gerilaca Hašim Tači, prihvatila je u načelu predlog sporazuma o rešenju kosovske krize koji je predložila Kontakt grupa.

Glavni razlog albanskog pristanka bio je ogroman pritisak SAD, ali i činjenica da je Srbija unapred odbacila Hilov plan rešenja kosovske krize. 

Delegacija Vlade Srbije, takođe, je načelno prihvatila predlog ali uz uslov da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO-a i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Naredna runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta u Parizu, a okončana je neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog
sporazuma - Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Neuspešne razgovore sa jugoslovenskim predsednikom pre Holbruka, imali su i međunarodni posrednici za Kosovo Boris Majorski, Volfgang Petrič i Kristofer Hil.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.

Članovi dve delegacije samo su jednom zajedno sedeli za stolom a na čelu stola je sedela američki državna sekretarka Madlen Olbrajt.

Mediji su je tih dana predstavljali kao „novog Holbruka", koji je u Dejtonu pustio evropske diplomate da „se igraju" ne bi li zatim preuzeo palicu i rešio stvar.

broj komentara 8 pošalji komentar
(subota, 07. feb 2009, 09:54)
Olga [neregistrovani]

Rambuje

Pa ja se secam i nije tacno da su nam nudili autonomiju u okviru SRJ pre Rambujea!Nudili su samo uz uslov da se posle 3 godine raspise referendum o nezavisnost,sto je neprihvatljivo bilo!Onda,za vreme pregovora u Rambujeu tekst je izmenjen nekoliko puta.Poglavlje 7,8 i Aneks B(slobodno kretanje NATO u SRJ,imunitet prema drzavnim organima SRJ,besplatno koriscenje infrastrukture SRJ itd) dokumenta je jugoslovenska delegacija dobila na zadnji dan u 9:30 ujutru i dato joj 3 sata da se odluci.U zapadnoj stampi se ti uslovi pojavili tek mesec dana kasnije.Nemacki parlamentarac Hermann Scheer je tada izjavio da je "bilo pogresno od nemacke vlade da sugerise parlamentu i javnosti da je bilo moguce da Beograd moze da prihvati takav dokument"

(petak, 06. feb 2009, 23:27)
anonymous [neregistrovani]

Rambuje

I da smo pristali na sve to što su nam nudili od toga nebi bilo ništa jer Albanci nisu ništa drugo hteli osim nezavisnosti. Tu je bio celi problem. Visoka autonomija bi još brše dovela do referenduma i nezavisnosti, a mi bi bili zatečeni jer smo to prihvatili.
I pre Rambujea smo mi dogovarali sastanke s Albancima, a oni su to opstruirali. Zašto su to činili? Ko im je i šta unapred obećao? Šta je radio OVK? Zar stvarno neko misli da bi oni pristali na visoku autonomiju i da smo je mi prihvatili.

(petak, 06. feb 2009, 21:41)
anonymous [neregistrovani]

Rambuje

Ja imam oprecno misljenje .Kosovo nije problem od juce .Milosevic je ako se u opste secamo otezao kao sto je radio i u Hrvatskoj i Bosni.Ponude su dolazile i prolazile a on je samo kruto sedeo u svojoj fotelji i pravio se kao da mu niko nista ne moze.Ovi su provocirali a on je kao skorojevic udarao.Jako dugo su nam nudili visoku autonomiju za Kosovo u sastavu drzave a on odbijao.U rambujeu kad je sve bilo gotovo on se setio visoke autonomije.Jos nesto Srbija jeste kaznjena bombardovanjem ali najvise zbog Bosne i zato sto se ista taktika ili ne taktika ponavljala mislim na Arkana,JSO,Legiju.Isto smo propustili sansu i da podelimo Kosovo i stalno nam je neko kriv.Nasi potezi su kriticni da ne kazem glupi.Takav nam je mentalitet GLUP .Vozdra.

(petak, 06. feb 2009, 15:35)
anonymous [neregistrovani]

rambuje

Rambuje je bio cirkus. Odluka da se bombarduje Srbije je doneta u vasingtonu jos 1997 godine.

(petak, 06. feb 2009, 14:55)
anonymous [neregistrovani]

Pregovori?

Ma koji pregovori. Sve se svodilo na samo jenostrano guslanje - Nezavisno Kosovu. Govorili su da Srbija opstruira pregovore. Davanje najvišeg stupnja autonomije je za njih je bila opstrukcija. Evropa se pokazala veoma nekorektna i zla prema Srbiji. Ne želim po imenu da spominjem tadašnje Evropske političare. U sopstvenim zemljama su poznati po svojim delima. Kada se samo setim kakvi su nam ljudi krojili sudbinu. I danas se to guslanje ponavlja.

(petak, 06. feb 2009, 14:53)
anonymous [neregistrovani]

Da se ne zaboravi...nikad

1999-ta godina mora biti osnovno nacelo naseg kulturnog identiteta slicno kao 1389-ta

Nikad generacije nesmeju zaboraviti sta su nam uradili

(petak, 06. feb 2009, 13:47)
Dada [neregistrovani]

Posle 10 godina

Jos uvek nas ubijaju i psihicki i fizicki.Razlog za bombardovanje i sve ostalo bio je Milosevic, " albanci su bili obespravljeni " sto nije bilo tacno isli su gde su hteli i radili sta su hteli svu slobodu su imali , posle bombardovanja srpski narod i ostale manjine nesmeju iz dvorista da izadju gde je vecinsko albansko stanovnistvo ,i posle deset godina Srbi stradaju i sve prolazi sa kracim komentarima kod nas u Srbiji a u svetu nigde ih vise i ne pominju .Strasno..................

(petak, 06. feb 2009, 12:56)
anonymous [neregistrovani]

rambuje

Nekada sam bila kivna na nase rukovodstvo sto nisu prihvatili Rambuje i sto to nije reseno mirnim putem.Onda sam shvatila da je on smisljen da bi nas bomardovali i na taj nacin zavrsili zapocetu misiju razbijanja srpstva.Nijedna drzava nebi mogla da prihvati njihove uslove,aoni su namerno i bili tako sastavljeni da na bilo koji nacin ne budu prihvatljivi za srpsku stranu.