ponedeljak, 04. jan 2010, 17:06 -> 21:11
Podneta kontratužba
Ovlašćeni pravni zastupnici Republike Srbije predali su Međunarodnom sudu pravde kontratužbu protiv Republike Hrvatske zbog zločina počinjenih nad Srbima u toj državi od 1991. do 1995. godine. Jeremić: Nismo imali izbora.
Ovlašćeni pravni zastupnici Srbije podneli su Međunarodnom sudu pravde kontratužbu protiv Republike Hrvatske zbog zločina počinjenih nad Srbima u toj državi od 1991. do 1995. godine.
Protiv tužba se mora zasnivati na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta osnovna tužba, odnosno ono što je protiv nas podnela Hrvatska, a ona je zasnovana na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, rekao je Saša Obradović.
"Jedini način da u ovom postupku učestvujemo kao protivtužilac je da tužimo Hrvatsku za genocid, a ta optužba se bazira na događajima iz poslednjeg rata, za koji smo i mi tuženi za genocid", rekao je Obradović.
Obradović je istakao da je u Međunarodnom krivičnom pravu istorijski kontekst veoma važan za Sudsko veće kako bi se ustanovilo kako je zaista došlo da takvih događaja i dodao da je ono što se desilo u prediodu od 1941-1945. godine uslov da se razumeju i događaji od 1991-1995.godine.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da Srbija nije imala izbora već da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.
"Srbija je, sve ovo vreme, činila sve što je u njenoj moći da do ovakvog epiloga ne dođe, ali za tako nešto je bio potreban partner. Nismo ga imali. Srbija nije imala izbora već da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid", rekao je Jeremić u izjavi novinarima po završetku prvog dana Ambasadorske konferencije u Palati Srbije.
"Nema nikakve dileme da ulazimo u novu etapu odnosa sa Hrvatskom, koja podrazumeva sudski proces", istakao je Jeremić.
I pored toga, kako je naglasio Jeremić, namera Srbije je da u regionu Zapadnog Balkana vlada mir i stabilnost i da "pokušamo da, uz sve probleme koje imamo između nas, sarađujemo na putu integracija u EU".
"Članstvo u EU je centralni strateški prioritet Vlade Srbije, a verujem da je to prioritet koji dele i ostale države Zapadnog Balkana", rekao je Jeremić.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavljujući podnošenje kontratužbe, rekao je da je "Srbija smatrala i u prethodnim godinama, a smatra i dalje, da je uvek bolje da se svi konflikti iz ratova 90-ih godina rešavaju vansudskim procesima, mirnim putem, međutim, za takav pristup Srbije potrebni su i partneri sa druge strane".
Ovakav pristup Srbije, smatra predsednik Srbije, nikada nije podrazumevao da svi zločini ne treba da budu procesuirani, ali da zločini treba da budu procesuirani u redovnim sudskim procesima.
Predsednik Srbije je rekao da nema nikakve dileme "da ulazimo u jednu novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde".
"Ali istovremeno želimo da verujemo da je moguće da hrvatske i srpske institucije u budućnosti sednu za sto i pokušaju da kroz jedan uporan i naporan proces uspostave eventualno vansudsko poravnanje i vansudsko rešenje koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i koje su teška posledica ratnih zbivanja tokom 90-ih godina", rekao je Boris Tadić.
Sredinom decembra okončan rad na kontratužbi
Prethodno je Vlada Srbije saopštila da se "Republika Srbija odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine".
Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na obimnoj kontratužbi.
Srpska kontratužba je izuzetno obimna, kako navode zvaničnici, i u pet tomova sadrži i detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine, ali i obiman, istorijski, dodatak o periodu od 1941. do 1945. godine.
Hrvatska je MSP podnela tužbu protiv Srbije 1999. godine. U njoj se tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske".
Navodi se da su zločini počinjeni posebno u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema tvrdnji Hrvatske, u tom periodu ubijeno je oko 10 hiljada osoba, dok je više od sedam hiljada bilo zatvoreno u logorima.
MSP je docnije odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnošno bivša Savezna Republika Jugoslavija, nije bila članica UN, a potom odredio rok do 22. marta 2010. godine da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.
