četvrtak, 22. jan 2009, 13:58 -> 14:55
Odgovor na tužbu Hrvatske do marta 2010. godine
Srbija ima rok do marta 2010. godine da odgovori na tužbu Hrvatske zbog navodnog genocida nad nesrbima u toj republici u 1991-95. godine, saopštio Međunarodni sud pravde.
Govoreći o protivtužbi Srbije ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, krajem prošle godine rekao da će se kontratužba za genocid protiv Hrvatske odnositi na zločine počinjene tokom devedestih, ali će se osvrnuti i na događaje iz Drugog svetskog rata.
Naglasivši da se radi o simetričnom delovanju Jeremić je istakao da se istina o događajima iz poslednjeg rata ne može utvrditi bez uzimanja u obzir zločina koji su počinjeni nad Srbima u vreme Nezavisne države Hrvatske.
Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je da je Srbiji dao rok do kraja marta 2010. godine da odgovori na tužbu Hrvatske zbog navodnog genocida nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.
Najviši sud UN je - uzimajući u obzir stavove obe strane - odredio 22. mart 2010. kao krajnji rok u kojem zvanični Beograd može da uloži odgovor na tužbu koju su vlasti u Zagrebu podnele u julu 1999. godine.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. godine oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
Tom odlukom odbačen je prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN - u koje je primljena 2000. godine, niti potpisnica Konvencije o genocidu.
Za odbacivanje prigovora Srbije, tada je glasalo 10, a za prihvatanje sedam sudija.
Vlasti u Beogradu su, odmah pošto se Međunarodni sud pravde oglasio nadležnim, najavile da će tom sudu podneti kontratužbu protiv Hrvatske zbog zločina nad Srbima u Kninskoj krajini tokom operacije "Oluja" u leto 1995. godine.
Pošto Srbija do marta iduće godine uloži odgovor na hrvatsku tužbu, postupak će biti nastavljen razmenom dodatnih pisanih argumenata, a zatim će biti zakazana i usmena rasprava o suštini predmeta, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to.
U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Genocid je teško dokazati
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom zbog kršenja Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Eksperti međunarodnog prava smatraju da uzajamne optužbe Hrvatske i Srbije neće rezultirati sudskom presudom jer je teško dokazati genocid.
Prema definiciji u međunarodnom pravu, genocid je zločin učinjen "sa namerom da se uništi, delom ili u potpunosti, jedna nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa" i najteži je zločin prema međunarodnom pravu.
