subota, 25. okt 2014. | Изаберите писмо: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Politika > Francuska protiv izjašnjavanja MSP

sreda, 09. dec 2009, 07:36 -> 16:08

Francuska protiv izjašnjavanja MSP

Pravna zastupnica Francuske Edviž Bejar, u obraćanju MSP, rekla da secesija nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom i da bi sud trebalo da odbije da zauzme stav o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Norveška i Jordan ocenili da međunarodno pravo izričito ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti.

Sedmog dana rasprave u haškoj Palati mira, pravna zastupnica Francuske Edviž Bejar rekla je da je i izjava Srbije "potvrdila da u međunarodnom pravu ne postoji nijedno pravilo po kojem bi deklaracija o nezavisnosti Kosova bila suprotna međunarodnom pravu".

hag2.jpg

"Secesija nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom i sud bi zato trebalo da odbije da zauzme stav", naglasila je francuska predstavnica, ocenjujući da bi odgovor na pitanje o legalnosti kosovske deklaracije bio "lišen bilo kakvog praktičnog učinka".

Stav Francuske je i da deklaracijom nije narušen princip zaštite teritorijalnog integriteta, zato što taj princip važi samo za odnose između država, a pitanje njene zakonitosti je "veštački nametnuto Generalnoj skupštini UN", koja "ni na koji način ne može delovati".

Bejarova je podsetila da su "bitni organi" UN, poput Saveta bezbednosti i generalnog sekretara, "zauzeli neutralan stav" o deklaraciji, navodeći da je to dodatni razlog za odbijanje suda da se izjasni.

Francuska zastupnica naglasila je i da je deklaracija bila posledica neuspešnih pregovora o statusu Kosova, tokom kojih su "iscrpljene sve druge mogućnosti".

"Neuspeh pregovora nije razlog da deklaracija bude proglašena nelegalnom, zato što ona nije uzrok, nego posledica tog neuspeha", zaključila je Edviž Bejar.

U nastavku rasprave o zakonitosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, Norveška i Jordan ocenili su danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da međunarodno pravo izričito ne zabranjuje takve deklaracije.

"Međunarodno javno pravo ne reguliše jednostranu deklaraciju o nezavisnosti koja je politička činjenica. To ne znači ni prihvatanje, ni odobravanje, ni uskraćivanje, ni ohrabrivanje secesije", rekao je zastupnik Norveške Rolf Fife.

Predstavnik Jordana Zeid Al Husein tvrdio je da deklaracija o nezavisnosti Kosova "nije akt secesije već stvaranja države na teritoriji koja od raspada SFRJ nije bila ni pod čijim suverenitetom".

On je ocenio da je Kosovo po raspadu Jugoslavije moralo imati pravo na samoopredeljenje poput republika, ali da je međunarodna zajednica "iz političkih razloga to pitanje ostavila po strani čitavu deceniju".

Po Jordanu, pravo na samoopredeljenje kosovskog naroda proizašlo je i iz ukidanja autonomije Kosova, kao i sistematske represije i nasilja kojem su ga u prošloj deceniji podvrgavale vlasti u Beogradu.

Kosovski slučaj "poseban"

Norveški zastupnik Fife je ponovio argument drugih zemalja koje su priznale Kosovo da princip zaštite teritorijalnog integriteta ne obavezuje "entitete unutar država".

Napominjući da je svaka deklaracija o nezavisnosti po prirodi jednostrana, norveški predstavnik je, međutim, ocenio da je u slučaju Kosova ona bila posledica "multilateralnog političkog procesa" u kojem su bile iscrpljene sve druge mogućnosti, kao i preporuka izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.

Nasuprot stavu Rusije da je samo Savet bezbednosti mogao proglasiti kraj procesa, Fife je naznačio da je sam Savet odlučivanje o toku i trajanju pregovora poverio Ahtisariju.

Samoopredeljenje naroda Kosova bilo je, po Norveškoj, predviđeno i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti koja je propisala da "volja naroda mora biti element za određivanje budućeg statusa" pokrajine.

Stav Norveške je da su deklaraciju o nezavisnosti Kosova usvojili "izabrani lideri" koji su "izrazili volju naroda", a ne "privremeni organi samouprave", kako se navodi u pitanju koje je Generalna skupština UN postavila Sudu.

Fife je odbacio tvrdnju da će nezavisnost Kosova postati opasan presedan u međunarodnim odnosima, rekavši da je kosovski slučaj "poseban" i zasnovan na "jedinstvenim" istorijskim događajima.

Posvećujući veći deo izlaganja toku kosovske krize, jordanski zastupnik Zeid Al Husein je naglasio da su vlasti u Beogradu, vođene "nacionalističkim namerama", od 1989. sistematskom represijom uskraćivale narodu Kosova pravo na samoopredeljenje, samoupravu i učešće u vlasti.

Taj proces, po Al Huseinu, počeo je ukidanjem autonomije Kosova, nastavljen primenom raznih diskriminativnih i represivnih mera i kršenjem ljudskih prava Albanaca tokom čitave decenije, a okončan je 1999. kampanjom etničkog čišćenja albanskog stanovništva.

Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti usvojena je u cilju okončanja tog nasilja povlačenjem srpskih snaga, isključivala je mogućnost da "Kosovo ikada ponovo bude deo Srbije", tvrdio je jordanski zastupnik.

Jednostrana deklaracija o nezavisnosti usledila je, rekao je Al Husein, kao "poslednje sredstvo" za trajno rešavanje statusa Kosova pošto su pregovori uz međunarodno posredovanje propali.

Holandija, Rumunija i Velika Britanija sutra pred MSP

Rasprava pred Međunarodni sudom pravde biće nastavljena sutra argumentima Holandije, Rumunije i Velike Britanije.  Tokom sedam prethodnih dana rasprave koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 17 država.  Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar,

Španija i Rusija ocenili su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Prištini, podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD i Finska.

Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisašijem Ovadom iz Japana, traje mesecima.

"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.

Kosovo je prilika da se pokaže da međunarodno pravo važi

Srbiju i njen stav o Kosovu juče su podržale Rusija i Španija, a kosovsku nezavisnost legalnom su ocenile SAD i Finska.

Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti UN, poručila je sudijama da je Rezolucija 1244, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije i dalje na snazi. Rezolucija zabranjuje jednostrane poteze, pa, nije moglo biti dozvoljeno da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao rešenje.

"Da li je pregovarački proces završen mogao je da oceni samo Savet bezbednosti", rekao je ambasador Rusije u Holandiji Ravi Gevorgijan i uputio glavnu poruku Moskve - slučaj Kosovo je prilika da pokažemo da međunarodno pravo važi.

Sjedinjene države su u Hag poslale Harolda Hongđu Koa, pravnog savetnika u Stejt dipartmentu i nekadašnjeg učesnika pregovora u Rambujeu.

Braneći poznat stav o nezavisnosti pokrajine, Ko je u ime Vašingtona sugerisao 15-orici sudija da Kosovo posmatraju kao poseban slučaj, pre svega zbog dugogodišnjeg nasilja i represije nad Albancima pod okriljem države.

Španija, zemlja koja i sama ima probleme sa delovima koji žele secesiju, podržala je srpski stav. Predstavnica Španije podsetila je da je i Evropska unija, u prošlogodišnjem izveštaju o sukobu Gruzije i Rusije, navela da je jednostrana secesija nedozvoljena, osim u slučaju kolonija.

Nasuprot ovakvim stavovima, Finska, čiji je bivši predsednik Marti Ahtisari, smatra da je deklaracija o nezavisnosti politički dokument, čiji su koreni u događajima iz prošlosti. Pravni zastupnici te zemlje, međutim, potvrđuju da je nezavisnost u suprotnosti sa unutrašnjim zakonima matične države, ali ne i sa međunarodnim pravom.

1
коментари број коментара 29 | cwпошаљи коментар
(četvrtak, 24. dec 2009, 23:34)
Goran [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Nebuloze

Glup argument da Medj.pravo ne zabranjuje secesiju jer se to nigde ne pominje - pa kako se ne pominje ako je prva i najosnovnija odredba o ocuvanju ter.integriteta drzava - to govori o tome iako se ne pominje rec secesija....ali dzaba je slepome namigivati i gluvome saptati...

1
(subota, 12. dec 2009, 03:37)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Zastupnici

Neverovatno je koliko ljudi nemaju pojma o stvarnosti i dogadjajima na Kosovu a deluju kao zastupnici nekih drzava. Nije cudo sto se danas u svetu dogadja to sto se dogadja.Raspravljaju o posledicama ne poznavajuci osnovne uzroke necega, cak ni koristeci zdravu logiku jer svako pravo pa i medjunarodno bazira se na zdravoj logici.Kuda ide ovaj svet nije tesko predvideti.

1
(sreda, 09. dec 2009, 21:16)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Ivo Vrana

Cuta, i slusa pazljivo, Serdar Ivo Vrana cijelu Diskusiju. Kad su se svi izredjali sa svoju rijec, te u neko doba dize i Ivo ruku uvis da i on neku "pametnu" progovori.
A kad izusti "jednu pametnu" rece mu Vladika: "E, coce Vrana da si i dalje cuta, svi bi mislili da si neki Duboki Mislilac i Filozof".

1
(sreda, 09. dec 2009, 19:02)
mladen [нерегистровани]
oпошаљи одговор

sloboda

Ako je tako zasta se francuska bori, zasto ne pusti odcepijenje;Brotanije,Alzasa,Korzika,Bask pa gvadlup.I da ne redjam vise.Nego ko drugome jamu kopa, sam u nju pada. ZIVELA MOJA SRBIJA

1
(sreda, 09. dec 2009, 17:20)
bez [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Nikako!

Jer nije! Delite vi sopstvenu nekretninu sa kim želite, teritorija Srbije ne poklanja se!

1
(sreda, 09. dec 2009, 17:04)
Nostradamus [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Kasno je za podjelu

Za podjelu je sada kasno, ne mozete dijeliti ono sto vam vise ne pripada, to zavisi od dobre volje druge strane. Najvise sto se realno moze postici je uspostaviti podnosljive uslove za zivot srpskog stanovnistva na Kosovu. To je u ovom trenutku tezak zadatak na kome treba da radi Vlada Republike Srbije.

1
(sreda, 09. dec 2009, 16:58)
Miomir Maksimcev [нерегистровани]
oпошаљи одговор

La liberté pour tout

VIVE LA BRETAGNE LIBRE! VIVE LA CORSICA LIBBRE!

1
(sreda, 09. dec 2009, 16:16)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Podela

Podela je najbolje resenje, zaso je niko ne spominje.

1
(sreda, 09. dec 2009, 15:50)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Нисам сигуран

Како то,објасни.

1
(sreda, 09. dec 2009, 15:09)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

nepravda i usluga

tacno

1
1