Formirana Komisija za tajne grobnice

Vlada Srbije i Ministarstvo pravde formirali Komisiju za tajne grobnice ubijenih od 1944. godine, sa zadatkom da otkrije i obeleži grobnice na način kakav žrtvama i pripada, izjavio državni sekretar Ministarstva Slobodan Homen.

Sa zadatkom da otkrije i obeleži grobnice na adekvatan i pristojan način kakav žrtvama i pripada, Vlada Srbije i Ministarstvo pravde formirali su Komisiju za tajne grobnice ubijenih od 1944. godine, izjavio je državni sekretar Ministarstva i član Komisije Slobodan Homen.

"Naš zadatak nije da se bavimo politikom i političkim događajima iz Drugog svetskog rata. Stav Vlade Republike Srbije jeste da svako ima pravo na grobno mesto i da ono mora da bude obeleženo", naveo je Homen.

Ukazao je da će Ministarstvo pravde predložiti Vladi da skine oznake poverljivosti sa svih relevantnih dokumenata koji će biti potrebni u radu Komisije i naglasio da ne treba očekivati rezultate preko noći.

Na pitanje o otkrivanju mesta gde je sahranjen vođa četničkog pokreta general Dragoljub Mihailović, Homen je odgovorio da je stav Komisije da se u ekshumaciju njegovih posmrtnih ostataka krene tek kad se sa velikom sigurnošću dobiju tačni podaci o tom mestu.

U Komisiji se, prema rečima državnog sekretara, nalaze predstavnici svih državnih organa i relevantnih ministarstava, kao i predstavnici Narodne skupštine Srbije i Republičkog tužilaštva.

Predsednik Komisije Slobodan Marković je rekao da su njeni ciljevi da se istraže, pronađu i obeleže sve tajne grobnice u kojima se nalaze ostaci streljanih osoba od septembra 1944. do 1952. i utvrdi njihov tačan broj.

Značaj Komisije, prema Markovićevim rečima, zasniva se na pravu građana da znaju pod kojim okolnostima su ubijeni njihovi rođaci i gde su sahranjeni, a da je država u obavezi da im to pravo omogući.

Sastav Komisije jemstvo za svestranost i nepristrasnost

Prema mišljenju Markovića, sastav Komisije, u kojoj su i istoričari koji su se bavili tom temom, jemstvo je da će sva pitanja biti sagledana svestrano, "bez ikakve ideološke i političke pristrasnosti".

Kako je on ocenio, OZNA i od 1946. i njena naslednica, Uprava državne bezbednosti (UDBA), punih su osam godina, sve do 1952, delovale bez ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja.

Kao primer za to Marković je pomenuo navode iz enciklopedije BIGZ iz 1976. godine, u kojoj stoji da UDBA od sredine 1952. godine više nije vojna formacija "i od tada svoje zadatke vrši u okviru Ustava i zakonima utvrđenih ovlašćenja".

"Reč je o istraživanju rada formacija koje su delovale van ustavnih i zakonskih ovlašćenja punih osam godina nakon Drugog svetskog rata", precizirao je Marković.

Kako je naveo Marković, civilizacijski aspekt Komisije leži u tome da je u Srbiji došlo vreme da se država suoči sa pitanjima savladavanja autoritarne prošlosti.

Prema podacima stručnjaka koji su izučavali to pitanje, među stradalima ima veliki broj nevinih ljudi, što čini zadatak Komisije još osetljivijim i još odgovornijim, rekao je Marković.

Najavio da će Komisija organizovati i eshumacije u svim slučajevima gde to bude bilo moguće.

Prema rečima Srđana Cvetkovića iz Instituta za savremenu istoriju, procenjuje se da u užoj Srbiji ima oko 30.000 tajnih grobnica, s obzirom da svako selo u ima svoju grobnicu.

Na svakih 1.000 stanovnika bilo je u proseku osam žrtava egzekucija, naveo je Cvetković i dodao da je Slovenija otkrila 600 tajnih grobnica.

Komisiji će u radu pomoći i iskustva Državne komisije Slovenije, koja na otkrivanju tajnih grobnica radi punih 20 godina, a čiji predstavnici trenutno borave u Beogradu.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 17. nov 2009, 01:43)
anonymous [neregistrovani]

Hvala Bogu

Hvala Bogu da se i to pitanje pokrenulo. Zašto Srbi kasne u svemu? Pa ostale bivše republike iz FNRJ su to već davno učinile. A o tim grobnicama, nevinim žrtvama iz tog i takođe ratnog perioda zna se već vrlo dugo (celo vreme os rata na ovamo (Pasja groblja u Crnoj Gori-Đilas i comp.)