sreda, 23. apr 2014. | Изаберите писмо: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Politika > "Zeleno svetlo" Angele Merkel

ponedeljak, 16. nov 2009, 07:30 -> 21:07

"Zeleno svetlo" Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel, posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, rekla "da je Srbija ispunila uslove za stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU". Odmrzavanje SSP i kandidatura za članstvo u EU do kraja godine, rekao Tadić.

Predsednik Srbije Boris Tadić i nemačka kancelarka Angela Merkel saglasili su se u Berlinu da je Srbija ispunila sve uslove za odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Evropskom unijom, što je prvi korak ka zvaničnom podnošenju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji.

Izjava nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Borisa Tadića

Predsednik Tadić je istakao da Srbija podnošenjem kandidature za članstvo u EU želi da otkloni svaku dilemu o strateškom pravcu naše zemlje i da bude jasno da Srbija nema alternativu procesu evropskih integracija.

"Naši evropski prijatelji sugerišu nam, a među njima je i Nemačka, da se ide korak po korak. Upravo u tom smislu treba nam podrška evropskih partnera da što pre dođe do odmrzavanja prelaznog sporazuma", rekao je Tadić odgovarajući na pitanje novinara kako posle susreta sa Merkelovom vidi plan Srbije za kandidaturu pre odmrzavanja SSP-a.

"Srbija čini sve da se saradnja sa Hagom nastavi i čini sve da hapšenje Mladića i Hadžića bude okončano i ja verujem da će posle sledećeg izveštaja Serža Bramerca biti moguće i odmrzavanje tog sporazuma i podnošenje kandidature ove godine", rekao je Tadić.

"Srbija ostaje privržena evropskim integracijama. Bez Srbije nema stabilnosti i političkog i privrednog razvoja jugoistočne Evrope, ali Srbija preuzima na sebe i odgovornosti i praktične korake u pravcu evropskih integracija", rekao je Tadić i dodao da je u tom smislu za Srbiju od velikog značaja potpuno jasna podrška Nemačke tom procesu.

Merkelova je kao dobru i pozitivnu vest navela liberalizaciju viznog režima sa Srbijom.

Izrazila je, kako je rekla, svoje poštovanje za politiku koju predsednik Srbije vodi, kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu i srpskom narodu izrazila saučešće povodom smrti patrijarha Pavla.

Kosovo kao jedina tačka neslaganja

Merkelova je najavila da će Nemačka ostati u kontaktu sa evropskim partnerima koji misle da još nisu ispunjeni uslovi za primenu Prelaznog sporazuma.

Predsednik Tadić je naveo da je sa nemačkom kancelarkom govorio i o političkim i drugim temama i da je Kosovo jedina tačka gde između Beograda i Berlina postoje razlike u mišljenjima, budući da Srbija, kako je istakao, "ne priznaje, niti će priznati Kosovo".

"Srbija pitanje vlastitog integriteta brani diplomatskim i pravnim argumentima i verujemo da ćemo posle odluke Međunarodnog suda pravde biti u novim okolnostima koje omogućavaju da se nastavi politički dijalog i pregovarački proces kako bi se postiglo političko i održivo rešenje, ne samo kada su u pitanju Srbi i Albanci, nego čitav prostor jugoistočne Evrope koji mora biti u celini integrisan u EU", objasnio je predsednik Srbije.

Predsednik je ukazao na činjenicu da bilateralni odnosi dve zemlje idu uzlaznom linijom i da Nemačka i Srbija razvijaju intezivnu privrednu saradnju.

Prema Tadićevim rečima, bilo je reči i o Bosni Hercegovini. "Srbija podržava puni integritet Bosne i Hercegovine i ostaje privržena pregovaračkom procesu. Srbija kao članica Ujedinjenih nacija i kao zemlja garant Dejtona brani inegritet svake, a posebno susedne zemlje i protivi se podeli Bosne", istakao je srpski predsednik.

Rekao je da Srbija istovremeno želi demokratski dogovor tri naroda u Bosni, jer je to i osnov Dejtonskog ugovora.

Predsednik Tadić jednodnevnu radnu posetu Berlinu započeo je razgovorom sa nemačkim ministrom inostranih poslova Gvidom Vesterveleom.

Tadić je jedan od prvih inostranih državnika koji je posetiti Berlin i razgovarao s kancelarkom Angelom Merkel posle njenog ponovnog izbora na tu dužnost i fomriranja nove nemačke vlade, krajem oktobra.

Zajedno sa predsednikom Tadićem u poseti Berlinu je i šef srpske srpske diplomatije Vuk Jeremić. 

Podrška Srbiji na putu evrointegracija

Tadić boravi u Berlinu samo 19 dana posle izbora nemačke vlade i ta činjenica ima određenu političku težinu ako se ima u vidu ocena analitičara da je baš Nemačka, kao država i kao vodeća zemlja moći i odlučivanja EU, zapravo, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evropskih integracija, bez obzira na to što između Berlina i Beograda u nekim važnim pitanjima, kao što je Kosovo, postoje razlike u stavovima.

Iako Merkelova u svojoj vladinoj deklaraciji, podnetoj prošle sedmice pred poslanicima Bundestaga, nije izričito govorila o Balkanu, stav prema Srbiji ''starog'' koalicionog partnera u nemačkoj vladi, njenih demohrišćana, uglavnom je poznat.

Srbija je, kako kažu demohrišćani, bila i jeste evropska država i ima, kao i ostale zemlje zapadnog Balkana, potpuno jasnu perspektivu pristupa EU, ali ostaje razlika u stavovima oko Kosova.

Kada je reč o novim koalicionim partnerima u vladi Merkelove, liberalima, koje je nekada vodio bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer, a danas aktuelni šef nemačke diplomatije Vestervele, oni, izgleda, imaju nešto više razumevanja za Srbiju i srpski odnos prema Kosovu.

Liberali, sudeći prema njihovom izjavama, smatraju da je Srbija važna zemlja za ceo region i da zaslužuje dalji razvoj, ali da Kosovo ne bi trebalo da stavlja u centar svoje politike.

Potpisan memorandum o energetskoj saradnji

Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković i predstavnici nemačke energetske kompanije RWE Jirgen Grosman i Fric Farenholt potpisali su u Berlinu memorandum o saradnji, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra privrede Nemačke Rajnera Briderlea.

Tadić je prethodno imao bilateralni sastanak sa Briderleom, u ministarstvu privrede, gde je memorandum i potpisan.

Memorandum predviđa saradnju zasnovanu na energetskom partnerstvu i zajedničke nemačko - srpske projekte na srpskom tržištu struje.

Memorandumom je predviđeno i da se ispitaju mogućnosti izgradnje hidroelektrana, ukupnog kapaciteta od 3.000 megavata, na Dunavu, Moravi i Drini.

Izgradnja elektrane na Drini, u delu prema Republici Srpskoj, imala bi prekogranični značaj, ističe se u saopštenju povodom potpisivanja Memoranduma.

Kompanija RWE je među pet vodećih snabdevača električnom energijom i gasom u Evropi. Memorandumom sa EPS i Vladom Srbije nastoji da proširi svoj uticaj u istočnoj Evropi, navodi se u saopštenju.

Marković je rekao da Memorandum obuhvata rad na tri velika projekta u hidroenergetiku Srbije - projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, energetskog i privrednog iskorišćenja Velike Morave i zajednički projekat sa Republikom Srpskom koji se tiče hidroelektrane na potezu Gornje Drine.

"Ukupna vrednost svih tih projekata u konačnom obimu, jer je to dugotrajan proces, prevazilazi pet milijardi evra. Nadamo se da ćemo tim projektima čiste energije, iz hidropotencijala, poboljšati energetski portfolio naše kompanije", rekao je Marković i izrazio nadu da će realizacija tih projekata, izrade studija i analiza, početi već ove godine.

1
коментари број коментара 18 | cwпошаљи коментар
(subota, 13. mar 2010, 19:06)
Ondrej iz Nemacke [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Kompliment

Hvala Vam gospodine Tadicu! Vi ste veoma dobar politicar.Divim se Vasem lepom ponasanju prema svim ljudima.Primetio sam kada Vas neko uvredi sa recima vi njemu sa ljubavlju i osmehom na licu bez mrznje uzvracate.
Neka Vas gospod Bog blagoslovi u Vasem odgovornom radu za nasu zemlju.

Nemacka

1
(utorak, 17. nov 2009, 10:51)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Dobro

Pozitivno iznenadjen predsednikom

1
(utorak, 17. nov 2009, 10:37)
GJeki [нерегистровани]
oпошаљи одговор

odgovor

ovako presidet nije imao nikad serbia svaka cas presetnike nega bog cuva serbiu

1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 21:53)
igor mihajic [нерегистровани]
oпошаљи одговор

bravo srbi

Bog neka vam je na pomoci ja sam hrvat i mislim da i vi imate pravo biti cla eu-a. kao narod ste jako gostoprimljivi te mislim da neki deo svijeta ima totalno pogresno misljenje o vama. Pozdrav cijelom srpskom narodu iz Njemacke.

1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 21:50)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Podrska Nemacke

Svaka cast predsedniku Tadicu na izvanrednoj aktivnosti i angazovanosti.Samo napred,gospodine predsednice ! Prvi put u poslednjih 30 godina imamo na vlasti ljude koji znaju kako se vodi spoljna politika,i koji rade na izgradnji prijateljstva sa narodima Evrope i sveta.Hvala Nemackoj na podrsci nasim integracijama.

1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 19:18)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

???

pa ako uspes da budes predsednik, uz to i da vodis politiku sa kojom si dobrodosao svugde, bices i ti. Nebudi pasivan, angazuj se :)

Sala, naravno, vodi se aktivna politika sa jasnim ciljevima i zadati death line za izvesne ciljeve je pre isteka 2009. godine.

Ljudi svesno i savesno vode zemlju u pravcu evrointegracija.
Samo dokazuju da se izvesne srpske slabosti mogu preobratiti u vrline ako se prezentiraju na korektan nacin.

1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 18:47)
Sreten [нерегистровани]
oпошаљи одговор

U svakom slucaju dobro!!!

Njemacku netreba iritirati da nam bude neprijetelj.
Treba im stalno govoriti i ubedzivati da je nas problem i njihov problem.
Znace oni sta mi mislimo sa tim reci.
Samo treba pronaci dobrog saradnika i sagovornika koji ima odredzenu politicku vrijednost i tezinu u Nemackoj i brzo mozemo da poentiramo u nasu korist.
Nisu Njemci glupi vec su pametna nacija.
A za to nemamo bolje ljude nego sad sto je Vuk i Boris.



1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 18:42)
Sinisa [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Nemacka

Tako je Predsednice Tadicu,i ministre Vuce svaka vam cast.Pokazite svima koji misle drugacije da smo mi narod koji pripada evropi,samo napred pozdrav

1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 18:02)
zoki swed [нерегистровани]
oпошаљи одговор

nikad bolji

svaka cast g,Tadicu i Vuku

1
(ponedeljak, 16. nov 2009, 16:18)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Westerwelle

Dobro da Srbija razgovara sa Westerwelle,jer on podrzao Srbiju. Vuce ti si najblji i Tadic isto.

1
1