Srbija posvećena pomirenju

Usvajanjem Deklaracije za pomirenje naroda jugoistočne Evrope u arheološkom nalazištu Viminacijum kod Kostolca završen je deveti Uneskov samit "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi", čiji je domaćin bio predsednik Srbije Boris Tadić, koji je ocenio da samo politika pomirenja vodi region u EU.

U Deklaraciji, koju je predložio predsednik Tadić, učesnici skupa poručili su da su opredeljeni za nastavak pomirenja u regionu jugoistočne Evrope i izgradnju mirne i prosperitetne evropske budućnosti.

U deklaraciji se priznaje i promoviše suštinska uloga umetnosti u životu i razvoju pojedinaca i društva u celini i izražava podrška umetnicima kada je reč o njihovoj slobodi izjašnjavanja i dignitetu.

U dokumentu se iznosi i zajednička opredeljenost za iniciranje, primenu i održivu kulturnu saradnju u jugoistočnoj Evropi kroz rad kulturnih i obrazovnih institucija, promoviše interkulturni dijalog i ističe uloga tradicionalnih i novih medija u procesu podsticanja interesovanja i znanja o savremenoj umetnosti.

Pozdravlja se i inicijativa da predsedništvo BiH bude domaćin sledećeg samita 2012. godine i inicijativa da predsednik Makedonije Đorđe Ivanov bude domaćin samita u Ohridu 2013. godine.

Predsednik Srbije ocenio je da će Deklaracija imati značaja za pomirenje naroda u jugoistočnoj Evropi.

Skup dokaz pomirenja 

Na otvaranju skupa, Tadić je rekao da je održavanje samita Uneska u Srbiji još jedna potvrda posvećenosti Srbije procesu pomirenja, dijalogu i promovisanju tolerancije i međusobnog razumevanja u regionu.

"Tokom prethodnih devet godina, naši susreti značajno su doprineli da se unapredi ukupna saradnja u regionu, učvrsti stabilnost i izgradi evropska budućnost regiona", rekao je Tadić.

"Perspektiva članstva u EU je veoma bitan podsticaj u procesu pomirenja, a aktivno uključivanje institucija EU u rad regionalnih foruma potvrda je evropske budućnosti svih zemalja jugoistočne Evrope", izjavio je predsednik Tadić.

Tadić je rekao da se Srbija suočava sa problemom očuvanja svoje kulturne baštine koji je povezan s jednim od najosetljivijih nerešenih političkih problema u regionu, pitanjem statusa Kosova i Metohije.

Baština na Kosovu srž identiteta

Srbija ostaje posvećena iznalaženju rešenja za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, uprkos nedavnim jednostranim potezima Prištine, rekao je predsednik i dodao da je jedno od najvažnijih pitanja status srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu.

"Jedno od najvažnijih pitanja jeste, svakako, pitanje srpskog nasleđa na Kosovu, pre svega srednjovekovnih spomenika koji su uvršćeni na Uneskovu listu ugrožene baštine. U pitanju su manastiri Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške", rekao je Tadić na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca.

Srbija je, kaže Tadić, jasno određena kao država ugovornica kojoj spomenici pripadaju, i tako mora da ostane.

"Ovde želim da budem sasavim jasan, jer se radi o vitalnom interesu moje zemlje i naroda", naglasio je predsednik Srbije. 

"Svetinje na Kosovu", kaže Tadić, "predstavljaju samu srž srpskog identiteta, ali su one, nažalost, ugrožene od ekstremista. Samo beskompromisnim očuvanjem kulturnog nasleđa stvara se preduslov za nastanak baštine budućnosti", rekao je Tadić.

"Zato ću lično nastojati da se zajedničkim naporima svih strana, uključujući i Unesko, pronađe rešenje za osetljivo pitanje očuvanja srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu", rekao je predsednik Srbije.

Tadić je rekao da region posebnu pažnju mora posvetiti mladima, jer region ima veoma dinamičnu, mladu umetničku scenu, koja ima ogroman potencijal da doprinese približavanju kultura i društava u regionu.

"Srbija će nastaviti da igra aktivnu ulogu u promovisanju i produbljivanju demokratije, stabilnosti i mira u regionu", poručio je Tadić.

Tadić je kao primer regionalne saradnje naveo zajedničku inicijativu BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore da se srednjovekovni nadgrobni spomenici uvrste na listu svetske baštine Uneska, kao i inicijativu za nominaciju dinarskog karsta u kojoj, pored Srbije, učestvuju BiH, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija.

Umetnost kao most

Generalni sekretar Uneska Irina Bokova rekla je da Unesko i ona lično neće žaliti truda da podrže pomirenje u regionu jugoistočne Evrope i da će snažno raditi na tome sa političarima i predstavnicima civilnog sektora.

"Umetnost i sećanje deo su svakodnevnih napora za uspostavljanje mira i pomirenja", rekla je Bokova, uputivši apel umetnicima, političarima i političarima koji donose odluke da se pridruže naporima da kultura bude most koji će voditi ka ostvarenju tih ciljeva.

Na samitu učestvuju: predsednik Albanije Bamir Topi, član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović, predsednici Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, Georgi Prvanov, Ivo Josipović, Đorđe Ivanov i Filip Vujanović.

Osim Irine Bokove iz Uneska, učesnici samita bili su i evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i mlade Andrula Vasiliju i generalni direktor za obrazovanje, kulturu i nasleđe, mlade i sport Saveta Evrope Gabriela Bataini-Dragoni.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da su umetnici uvek prethodnica političkog pomirenja država i naroda, zbog čega im političari duguju zahvalnost.

Nedavno gostovanje Beogradske filharmonije u Dubrovniku upravo pokazuje kako umetnost može da zaseni sve nesuglasice zemalja i političara i pitanja o kojima se politike ne slažu, rekao je Josipović, dodavši da političari moraju biti zahvalni umetnicima koji nisu čekali političke sporazume, već su podsticali pomirenje svojim delima.

Josipović nije negirao značaj političara "u svođenju zemaljskih računa", odnosno u procesu utvrđivanja istine o žrtvama i zločincima nakon ratnih sukoba, ali je naglasio da umetnost, svakako, doprinosi da se problemi lakše reše.

Predsednik Hrvatske je zato poručio da je opasna svaka politika koja želi da ima poslednju reč, i koja ne ostavlja prostor za dijalog i pomirenje.

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da oblast kulture nudi mogućnost za još bližu saradnju i bolje odnose u jugoistočnoj Evropi.

Izetbegović je rekao da je Bosna i Hercegovina jedinstvena po mnogo čemu, pre svega po multikulturalnosti, navodeći da je prošla kroz težak period rata u kojem su stradali i kulturni spomenici.

Izetbegović je izjavio da BiH korak po korak obnavlja ta veličanstvena znamenja i podsetio da BiH ima dva dobra upisana na listu svetske baštine, "Stari most" u Mostaru 2005. i most "Mehmed-paša Sokolović" u Višegradu koji je upisan na listu Uneska 2007. godine.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da su kultura i umetnost instrumenti pomirenja i da oni povezuju prostore Balkana i jugoistične Evrope bolje od svih drugih političkih i društvenih delovanja.

Činjenica da se ovakav skup održava već devet godina, pokazuje vrednost ideje da se u međunarodnoj zajednici promoviše baština i vrednost kulture tog prostora, rekao je Vujanović.

Posebno je, kaže Vujanović, važno da se izmirimo i pokažemo da jesmo kolevka kulture.

Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je da Kosovo ne treba da ostane izvan takvih razgovora, istakavši da Kosovo sa svojim glasom treba da osnaži svoju kulturu, za šta je, kako kaže, potrebna dobra volja svih.

Topi je ukazao da narodi ne treba da žive s tenzijama iz prošlosti, već u harmoniji i miru, naglasivši da je jedinstvo u regionu moguće i neophodno.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov istakao je da umetnost i pomirenje imaju zajedničku osobinu - hrabrost, koja se ogleda u otvorenom pogledu na svet i realnost.

Citirajući američkog predsednika Džona Kednedija, Ivanov je rekao da umetnost nije oblik propagande, nego oblik istine.

Bugarski predsednik Georgi Prvanov rekao je da susreti poput današnjeg predstavljaju dokaz da pomirenje u regionu nije fraza i nešto dekorativno, već istinski proces i ukazao da je potrebno iskoristiti sve mogućnosti za izgradnju novih kulturnih koridora.

"Kulturni procesi predstavljaju podsticaj za dijalog i pomirenje, ali i za unapređenje biznisa", ukazao je bugarski predsednik.

Lideri zemalja regiona doputovali su u Beograd dan ranije, gde su razgovarali sa predsednikom Borisom Tadićem.