Fioke pune zakona

Za poslednje tri godine Srbija je usvojila 663 zakona i gotovo 200 drugih akata, ali brzina pisanja i donošenja propisa koji su presudni za funkcionisanje države i društva, nije na zavidnom nivou.

Tako se godinama čeka na neke sistemske zakone, dok su u skupštinskoj proceduri mnogi propisi koji nikada neće stići pred poslanike.

Sve od sidra do jedra, propisuje Zakon o pomorskoj plovidbi koji će Srbija, iako nema more, dobiti. U Vladi objašnjavaju da je naša zemlja, posle razlaza sa Crnom Gorom, naslednik svih odluka koje se tiču plovidbe i da je zato dužna da poštuje 24 direktive Evropske unije u toj oblasti.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Pavle Galić kaže da Srbija nema pomorske brodove, ali da nije isključena mogućnost da će neko od ljudi da kupi određeni pomorski brod ili eventulno da kupi određenu flotu.

Galić je naveo da se taj zakon urađen po modelu evropskih zemalja koje nemaju more, Mađarskoj, Švajcarskoj i Austriji, Luksemburgu i Švedskoj.

Regulisaćemo plovidbu morem, ali još nismo doneli sistemske zakone, poput onih o restituciji i javnoj svojini. Ako zanemarimo to što bez političke volje nema ni mnogih zakona, problem Srbije jeste i to što u pravnom sistemu ne postoji kategorija sistemskih zakona o glavnim društvenima pitanjima.

Urednik časopisa Izazovi evropskih integracija Nikola Jovanović kaže da ne postoji prioritet prilikom izrade političke agende i slanja zakona Vladi i Skupštini, zbog čega je  bitno razgraničiti zakone kojima se rešavaju ključna pitanja od ostalih i prvim dati višu pravnu snagu i nazvati ih još u Ustavu sistemskim zakonima.

Propisi zaboravljeni i od predlagača

Da apsurd bude veći, na neke od oko 250 propisa, koji su zvanično u skupštinskoj proceduri, odavno su zaboravili i sami predlagači, a niko u parlamentu nema ovlašćenje da ih povuče. Najstariji zakon na spornoj listi, još pre šest godina prosledio je vojvođanski parlament.

Sekretar Skupštine Veljko Odalović kaže da izmene i dopune zakona o vraćanju pašnjaka selima koji je podnet 2. juna 2005. godine još nije razmatran.

"Imamo određene saglasnosti iz 2006. godine, a tiču se nekih organa i tela koji više i ne postoje, ali su kod nas i mi ne možemo da ih izbrišemo iz procedure", rekao je Odalović, koji je rešio da napiše pisma predlagačima da se izjasne šta da se radi sa tim propisima.

"Ukazaćemo im na apsurdnost nekih akata, ali i na to da budemo racionalni da usvojimo ono što treba, a da oni, ako su spremni, sami povuku neke zakone, jer bi to bilo korisno", rekao je Odalović.

Ako bi se baš terao mak na konac, kažu u Skupštini, na nekoj od plenarnih sednica mogao bi, primera radi, da se nađe i predlog radikala za razrešenje Božidara Delića sa mesta potpredsednika Skupštine.

To je akt iz vremena kad je stranka bila ljuta na njega zbog prelaska u naprednjake, on se u međuvremenu pokajao i vratio u njihove redove.