Deklaracija o Kosovu pred poslanicima

Skupština Srbija raspravlja na vanrednoj sednici, o Predlogu deklaracije Narodne Skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na Kosovu i Metohiji nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini.

Sednici zakazanoj na zahtev Vlade prisustvuju predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, šef diplomatije Vuk Jeremić, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i šef pregovaračkog tima Beograda za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović.

Vladajuće stranke pozivaju na jedinstvo i ponavljaju da je trenutnu situaciju najbolje rešavati dijalogom, na miran način. Opozicija najavljuje žustru debatu. Demokratska stranka Srbije podnela je Skupštini svoj predlog deklaracije o aktuelnom stanju na Kosovu i Metohiji. Takođe, DSS je najavio i amandmane na Vladin predlog deklaracije.  

Međunarodne snage na Kosovu i Metohiji krše statusno neutralne okvire poverene Rezolucijom 1244, čime ugrožavaju opstanak srpskog stanovništva i interese Srbije u Pokrajini, navodi se u deklaraciji, koja je jedina tačka dnevnog reda vanredne sednice. 

"Skupština Srbije utvrđuje da takvo delovanje međunarodnih misija, predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB UN 1244. Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije", navodi se u tekstu.

U Predlogu deklaracije se konstatuje da su privremene institucije u Prištini nasilno pokušale da promene realno stanje na terenu i izvrše dodatni pritisak na Srbiju, kao i da suštinski ponište Rezoluciju 1244 UN.

Tekst deklaracije sadrži i zahtev Vladi Srbije da preduzme neophodne mere za dosledno poštovanje Rezolucije 1244 UN i okvir delovanja državnih organa i drugih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije.

"Posebno se obavezuje Vlada Srbije da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva", navodi se u tekstu.

Taj okvir predviđa da odbrana interesa Srbije i naroda na Kosovu i Metohiji, kao integralnom delu Srbije, predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, a da je najbolji način za postizanje kompromisnog rešanja dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje statusno neutralnih medijatora, sa mandatom UN.

Vlada Srbije se obavezuje da ne dozvoli jednostrane aktivnosti privremenih institucija u Prištini kojima se ugrožava mir, stabilnost i mogućnost iznalaženja kompromisnog rešenja, kao i da donese konkretne mere za nastavljanje državnih funkcija u pokrajini, u uslovima dodatne opstrukcije i pritisaka privremenih kosovskih institucija i dela međunarodne zajednice.

Deklaracija će biti osmi dokument koji je najviše zakonodavno telo usvojilo o južnoj pokrajini od 2000. godine.

Predstavnici ambasada Rusije, Kine, Indije, Slovačke, Sjedinjenih Američkih Država i Alžira pratiće tok rasprave sa balkona velike sale Doma narodne Skupštine.