Usvojena Beogradska deklaracija

Parlamentarna skupština Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju usvojila je rezoluciju o trgovini ljudskim organima, koju je podnela srpska delegacija, i koja je deo Beogradske deklaracije.

Šefica srpske delegacije Suzana Grubješić ocenila je da je usvajanjem rezolucije o trgovini ljudskim organima Srbija zabeležila moralnu pobedu.

Kao što se moglo videti juče i nemačka poslanica Uta Caf se pokajala što je podnela amandman na našu rezoluciju.

"Međutim, procedura je takva da nije moglo ništa da se učini obzirom na to da je rezolucija usvojena na Odboru za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja", objasnila je Grubješić.

Što se tiče nas u parlamentu nastavićemo da se borimo u svim forumima da se istraga otvori, ali to zavisi od mnogo većeg političkog dogovora, nego što je moguće postići na ovom mestu, rekla je Grubješić.

U rezoluciji PS OEBS izražava zabrinutost zbog negativnih ekonomskih i socijalnih posledica organizovanog kriminala na živote ljudi, kao i mogućeg porasta tog vida kriminala, a naročito nedozvoljene trgovine organima.

Posebnu zabrinutost PS OEBS izražava zbog otmica i trgovine ljudima u nameri otklanjanja organa, pogotovu zbog subine nestalih osoba u sukobima koji su se zbili u bivšoj Jugoslaviji, uključujući Kosovo tokom 90-tih.

Najstrožije se osuđuje delovanje organizovanih kriminalnih grupa koje na ovaj način ugrožavaju ljudske živote, njihov integritet i osnovna ljudska prava, posebno u situacijama kada su otmice etnički, verski, rasno i politički motivisane.

Preporučuje se i da se sprovede sveobuhvatna istraga o otmicama i zločinima u vezi sa uklanjanjem i prodajom ljudskih organa koji su počinjeni na Kosovu za vreme oružanih sukoba na teritoriji SR Jugoslavije 1999. godine.

Politički odbor OEBS-a je, između ostalog, pozdravio hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića i njegovo prebacivanje u Tribunal, gde će se suočiti s optužbama za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Arapsko proleće, Nagorno-Karabah, Belorusija...  

U Beogradsku deklaraciju su, radi oblikovanja politike OEBS-a i nacionalnih politika, uključene 23 rezolucije sa svim, prethodno na odborima razmotrenim i odobrenim tačkama.

Rezolucije koje je usvojio prvi odbor uključuju i borbu protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi u terorizam, političkim tranzicijama na Mediteranu, situaciji u Belorusiji, Moldaviji i o nacionalnim manjinama.

Parlamentarci OEBS su pozdravili imenovanje specijalnog izaslanika za rešavanje krize u regionu Nagorno Karabah, a delegacije Jermenije i Azerbejdžana saglasne su da je neophodno otvoriti kancelariju OEBS u spornom kavkaskom regionu.

Pozvano je i na istragu navoda o kršenju ljudskih prava u Belorusiji, kao i u Moldaviji i Gruziji.

PS OEBS pozvala je međunarodnu zajednicu da se uključi u proces završetka konstrukcije novog "sarkofaga" oko nuklearke u Černobilju, kao i da da se pruži podrška aktivnostima na zaštiti područja pogođenim nuklearnom katastrofom iz 1986. godine.

Zaključeno je da su najnovije demokratske revolucije u Severnoj Africi i na Bliskom istoku od velikog značaja za zemlje sa prostora OEBS-a, jer one mogu inspiristi ljude iz tih država da traže veći stepen demokratije, vladavine zakona i ljudskih prava.

Dvadeseto godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a počelo je 6. jula uz učešće oko 250 delegata. Parlamentarna skupština okuplja 320 poslanika iz 55 zemalja iz Evrope, centralne Azije i Severne Amerike.