Trilaterala u Smederevu

U vili "Zlatni breg" nadomak Smedereva predsednik Srbije Boris Tadić i predsednici vlada Hrvatske i Slovenije, Jadranka Kosor i Borut Pahor usvojili su zajedničku izjavu kojom potvrđujući dobre odnose tri države i naroda, žele da promovišu razvoj zajedničke ekonomske saradnje i zajednički nastup na trećim tržištima.

"Naše zemlje imaju zajednički cilj da se promoviše bliža saradnja između privrednih subjekata, udruženja i agencija odgovornih za ekonomsku saradnju sa inostranstvom o mogućoj zajedničkoj zastupljenosti i aktivnostima na trećim tržištima, uzimajući u obzir zajednički interes i iskustva naših država", stoji u zajedničkoj izjavi, koja, kako je naglašeno, obezbeđuje politički okvir saradnje.

Tri zemlje planiraju da rade zajedno na pronalaženju mogućnosti za saradnju na trećim tržištima, pre svega, u oblasti građevinske, odbrambene, automobilske, drvne i prehrambene industrije, kao i u oblastima transporta i komunikacija.

Jadranka Kosor je istakla da je privredna saradnja od izuzetnog značaja za stabilnost regiona, a kao dobar primer saradnje navela je projekat Kargo 10.

Osim privredne saradnje na današnjem sastanku u Smederevu bilo je reči o evrointegracijama Zapadnog Balkana. Borut Pahor i Jadranka Kosor istakli su snažnu podršku evropskom putu Srbije, ističući da je to najbolji garant stabilnosti regiona.

Premijerka Hrvatske, koja bi u junu trebalo da završi pregovore sa EU i uskoro potom postane 28. član Unije, rekla je da je Hrvatska uvek podržavala evropski put Srbije i da je to više puta jasno pokazala.

"Najkonkretniji dokaz te podrške je bila prošlogodišnja predaja prevoda pravnih tekovina EU Srbiji i drugim zemljama u regionu. To je projekat u koji smo uložili osam miliona evra, a taj čin je i potvrda da ćemo kada jednog dana, kada postanemo član Unije, moći da pružimo još jaču pomoć", rekla je Kosorova.

Pahor je istakao da će se založiti da Hrvatska u junu završi pregovore o članstvu, a da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za članstvo. On je podsetio da je prošle godine i lično uputio pismo predsedniku Saveta EU Hermanu van Rompeju, u kojem se založio da se na agendu EU stavi budućnost regiona Jugoistočne Evrope.

Predsednik Srbije zahvalio je Kosorovoj i Pahoru na podršci po pitanju evropskih integracija i istakao da je završetak pregovora Hrvatske od izuzetnog značaja za ceo region  i da predstavlja političku prekretnicu.

"Srbija jasno pokazuje nameru da do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora kako bismo u relativno dogledno vreme i mi okončali pregovore". poručio je Tadić.

Rešavanje spornih pitanja

Govoreći o seriji nerazrešenih bilateralnih sporova, Tadić je uveren da svi problemi mogu biti rešeni u najskorijem periodu.

Kada je reč o problemu sukcesije, predsednik Srbije je rekao da je postignut dogovor da se to pitanje rešava fazno, ali urgentno.

Tadić je podsetio da se Hrvatska i Srbija suočavaju sa problemima vezanim za optužnice protiv osoba osumnjičenih za ratne zločine, ističući da se od optužnica ne može odustati, ali da Srbija i Hrvatska treba da sarađuju u njihovoj reviziji.

"Provera dokaza i optužnica neophodni su zbog kredibilnosti naših država i činjenice da svi odgovorni za ratne zločine treba da odgovaraju", rekao je Tadić, i rekao da očekuje da će, na tom polju, Hrvatska poći tragom srpskog pravosuđa.

Jadranka Kosor je istakla da je za Vladu Hrvatske od izuzetnog značaja da se slučajevi poput Tihomira Purde više ne događaju. "Dobar put za to je da se aktivira radna grupa, koja bi rešavala svaki pojedinačni slučaj", rekla je Kosorova.

Kosor o peticiji izbeglica

Hrvatska premijerka Kosor je rekla da će pitanje Srba izbeglih iz Hrvatske biti skinuto sa dnevnog reda, ali je istakla da je za njenu zemlju "nulto" pitanje - pitanje hrvatskih državljana nestalih u sukobima devedesetih.

Kosorova je, na pitanje novinara kako vidi peticiju kojom predstavnici Srba izbeglih iz Hrvatske zahtevaju pravično rešavanje imovinskih i drugih prava, rekla da oni imaju "pravo na svoj stav", a Hrvatska zvaničnu politiku u pogledu tog pitanja.

"Zvanična politika Hrvatske je, a i svakodnevni život to pokazuje, da se taj veliki posao obavlja i da će to pitanje biti skinuto sa dnevnog reda", navela je hrvatska premijerka.

Kada je reč o stambenom zbrinjavanju izbeglih, Hrvatska će, tvrdi Kosorova, "uraditi sve što je stavila pred sebe kao zadatak".

Za Kosorovu je, međutim, pitanje nestalih Hrvata, nulto pitanje, o čemu će takođe danas razgovarati sa premijerom Cvetkovićem. "Spremni smo da uložimo maksimalne napore da se ovo pitanje reši, jer svaka porodica zaslužuje istinu i podatke o nestalom članu", rekla je Kosorova.