petak, 24. dec 2010, 19:47 -> 00:17
Hrvatski odgovor na kontratužbu Srbije
Hrvatska predala Međunarodnom sudu pravde u Hagu pisani odgovor na protivtužbu koju je Srbija podnela pošto je Hrvatska optužila za agresiju i genocid u proteklom ratu. Hrvatski odgovor predat u potpunoj medijskoj tišini 20. decembra, poslednjeg dana roka koji je odredio sud, rekao je Savo Štrbac.
Predstavnici hrvatskog pravnog tima predali su Međunarodnom sudu pravde u Hagu pisani odgovor na protivtužbu koju je Srbija podnela nakon što je Hrvatska optužila za navodnu agresiju i genocid u proteklom ratu, rekao je predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.
Hrvatski odgovor predat je u potpunoj medijskoj tišini 20. decembra, poslednjeg dana roka koji je odredio sud Ujedinjenih nacija, rekao je Štrbac agenciji Tanjug, koji je i ekspert srpskog pravnog tima.
On je objasnio da sadržina ovog hrvatskog podneska ostaje nepoznata javnosti do početka usmene rasprave pred Sudom.
Prema rečima Štrpca, predstavnici srpskog pravnog tima preuzeli su u MSP obiman materijal hrvatske strane od pet knjiga kojim se u jednom delu osporavaju navodi iz protivtužbe Srbije, dok u većem delu Hrvatska nastoji da osnaži argumentaciju iz svoje tužbe.
Srbija sada treba da MSP, do 4. novembra 2011. godine, dostavi pisani odgovor na najnoviji podnesak Hrvatske, dok se rasprava o sadržini tužbi očekuje početkom 2013.
Hrvatska je 2. jula 1999, neposredno posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije, podnela tužbu MSP kojom traži da sud utvrdi da je Srbija, kao naslednica SRJ, odgovorna za agresiju i genocid i plati štetu u iznosu koji utvrdi Sud, kazni sve počinioce zločina, pruži sve informacije o nestalima i vrati odneta kulturna dobra.
Ove zahteve zasniva na tvrdnjama da su vojne, policijske i paravojne snage pod kontrolom SRJ počinile "etničko čišćenje" kao "oblik genocida", napadajući i proterujući hrvatske građane s područja Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.
U međuvremenu MSP je novembra 2008. odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan za ovaj spor pošto bivša SRJ, odnosno Srbija u vreme kada je Hrvatska podnela tužbu, nije bila članica UN.
Kontratužba Srbije
Srbija 4. januara 2009. podnela protivtužbu u kojoj Hrvatsku tereti za genocidne akcije i etničko čišćenje preko 400.000 Srba.
Srbija traži da Sud proglasi Hrvatsku krivom za kršenje Konvencije o genocidu zato što je u toku i posle operacije "Oluja" 1995. nameravala da uništi srpsku nacionalnu i etničku grupu na području Krajine, odnosno sektorima sever i Jug pod zaštitom mirovnih snaga UN.
Ova namera je sprovođena, kako se kaže, ubijanjem pripadnika srpske zajednice, nanošenjem ozbiljnih telesnih i mentalnih povreda njenim članovima i namernim podvrgavanjem životnim uslovima, koji je trebalo da doprinesu njihovom delimičnom fizičkom uništenju.
U tužbi se traži da Hrvatska preduzme korake kako bi se odgovorni kaznili i da Srbima iz Krajine u potpunosti nadoknadi svu pretrpljenu štetu i gubitke nastale kao posledica genocida, zatim da ustanovi pravne i obezbedi životne uslove za bezbedan povratak Srba u njihove domove.
Tužba protiv Hrvatske sadrži i opširan dodatak o zločinima koji su nad Srbima počinile ustaše, hrvatski fašisti u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) za vreme Drugog svetskog rata.
Srbija je u nekoliko navrata tokom poslednje dve godine iskazala spremnost na uzajamno povlačenje tužbi i vansudsko poravnanje spora, ali nije naišla na pozitivan odgovor hrvatske strane.
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović su prilikom razgovora u Bačkom Monoštoru, polovinom aprila 2010. godine izrazili spremnost da i lično doprinesu povlačenju uzajamnih tužbi, uz ogradu da je to prevashodno zadatak vlada dve zemlje.
