ponedeljak, 19. jan 2009, 12:26 -> 16:12
Kosovske bezbednosne snage od srede
Kosovske bezbednosne snage, na čijem čelu će biti nekadašnji komandant OVK Sulejman Selimi "Sultan", u sredu zvanično preuzimaju ulogu koju je do sada obavljao Kosovski zaštitni korpus. Novu formaciju će činiti 2.500 redovnih pripadnika i 500 rezervista. Predsednik Boris Tadić najavio da će Srbija tražiti da se Kosovske bezbednosne snage odmah rasformiraju.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će Srbija insistirati na rasformiranju Kosovskih snaga bezbednosti, čije je osnivanje najavljeno za sredu.
"Srbija ne prihvata formiranje kosovskih bezbednosnih snaga i nikada nećemo prihvatiti takvo rešenje", rekao je Tadić gostujući u Poligrafu B92. Predsednik je podsetio da je Srbija u pregovorima o statusu Kosova i Metohije predlagala demilitarizaciju pokrajine kao najbolje rešenje za bezbednosne izazove na terenu.
"Sve vreme ćemo u međunarodnim forumima i u NATO insistirati na rasformiranju takvih snaga jer one ne doprinose bezbednosti na Kosovu i Metohiji", rekao je Tadić.
Sulejman Selimi jedan je od osnivača Oslobodilačke vojske Kosova i, suštinski drugi glavni komandant te gerilske formacije, posle Azema Sulje, koji je funkciju "načelnika generalštaba" obavljao do februara 1999. godine, odnosno pregovora u Rambujeu, kada ga je na čelu albanskih gerilaca zamenio upravo "Sultan".
Do februara, Selimi je bio komandant "Divizije Adem Jašari" i, posle reorganizacije OVK u proleće 1998. godine komandant operativne zone Drenica.
Na čelu OVK, mešutim, zadržao se svega tri meseca, pošto je, nakon serije vojnih neuspeha i šurovanja sa radikalnim islamistima poput Ekrema Avdijua "Abu Suheiba", zamenio vojnički obrazovani Agim Čeku.
Srpske vlasti ga drže odgovornim za nestanak čitavog niza lokalnih Srba, koji su, prema navodima lasti u Beogradu, poslednji put viđeni u selu Likovac gde se nalazio štab operativne zone Drenica, u čijem se sastavu u najvsvetlijem trenutku pobune, nalazilo oko 1.500 do 1.700 naoružanih ljudi.
Sulejman Selimi rođen je 1970. godine u selu Ovčarevo kod Srbice.
Selimi je bio svedok na haškom procesu protiv Fatmira Ljimaja, Isaka Muslijua i Haredina Baljaja.
Skoro godinu dana od kako je Kosovo, jednostrano, proglasilo nezavisnost, u Prištini će i zvanično početi sa radom nova formacija, koju tamošnje vlasti vide kao zametak buduće vojske, dok su čelnici NATO objasnili da nove bezbednosne snage neće obavljati vojne zadatke, mada će biti obučene za razbijanje demonstracija.
Vlasti u Srbiji i kosovski Srbi su odlučno protiv novih snaga, smatrajući da je njihovo formiranje u suprotnosti sa rezolucijum 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, s obzirom da je Beograd, tokom pregovora o statusu Kosova, tražio ozbiljnu demilitarizaciju.
Suštinski, stvaranje novih snaga predstavlja treći korak u procesu demolitarizacije Oslobodilačke vojske Kosova, smišljenog u leto 1999. godine, kako bi se labavo povezani albanski gerilci stavili pod jedinstvenu, institucionalnu kontrolu vlasti u Prištini i NATO.
Kosovske bezbednosne snage će biti formirane svega dan nakon što bude raspušten Kosovski zaštitni korpus, paravojna formacija stvorena po ugledu na francusku žandarmeriju, koji su, tokom devet godina postojanja pratile brojne kontroverze, uključujući učešće pripadnika KZK u oružanim albanskim pobunama u Makedoniji i na jugu Srbije, te bliske veze sa fantomskom Albanskom nacionalnom armijom.
U nizu kompromisa koji su načinili tvorci ove nove formacije, odlučeno je da pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga u najvećem broju slučajeva neće moći da nose oružje, ili da čak i u slučajevima kada im bude dozvoljeno da se kreću naoružani, neće smeti da nose municiju.
Na osnovu uredbe o nošenju oružja, ono će biti sa šaržerom, ali bez metaka. Ovlaštenja za otvaranje vatre važe samo ukoliko se pripadnici tih snaga nađu u veoma ozbiljnoj situaciji. Oružje će nositi samo pripadnici koji dokažu spremnost i polože test sigurnosti.
Kosovskim bezbednosnim snagama će komandovati nekadašnji vojni lider Oslobodilačke vojske Kosova, Sulejman Selimi, poznat pod ratnim imenom Sultan.
Selimi je na mesto komandanta novih kosovskih snaga došao iz Kosovskog zaštitinog korpusa, organizacije nastale razoružavanjem OVK leta 1999. godine. "Sultan" je na čelo KZK došao nakon što je Agim Čeku 2006. godine prekomandovan na mesto premijera Kosova.
Nove snage će nositi americke uniforme i biće stacionirane u bazama u Prištini, Uroševcu, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Peći, Gnjilanu i Pomazatinu.
Beograd i Kosovski Srbi protiv
Ministar odbrane Kosova, Fehmi Mujota najavio je da će oko deset odsto sastava budućih snaga čini pripadnici manjinskih zajednica, uključujući Srbe, kao i da da će za njegovog zamenika uskoro biti imenovan član jedne od srpskih partija koje učestvuju u radu kosovskog parlamenta.
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova, Marko Jakšić rekao je da bi učešće Srba u tim snagama bilo "velika greška",
"Mislim da Srba neće biti u BSK i bila bi šteta da ih tu bude, jer je to jedna monstrum država koja se gradi na temeljima srpske nesreće i srpskog progona. Zbog toga Srbima tu nema mesta", rekao je Jakšić.
Jakšić strahuje da bi formiranjem Bezbednosnih snaga Kosova mogla da se pogorša i onako krhka bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji.
Očekuje da će Srbe iz Pokrajine Beograd ohrabriti time što će energičnije zahtevati da se ispune odredbe Rezolucije 1244.
Srbima treba uliti sigurnost i poverenje, to može da se ostvari onim što je trebalo još pre deset godina, a to je povratak do 1.000 srpskih vojnika i policajaca i to ne samo na severu Kosova već i u svim sredinama gde žive Srbi, kaže Jakšić.
