MSP, dan četvrti

Pred Međunarodnim sudom pravde nastavljena je usmena rasprava o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova iznošenjem argumenata Bolivije, Brazila i Burundija koji su ocenili da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova i Metohije kršenje međunarodnog prava, i Bugarske koja smatra da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, niti secesiju.

Bugarska je u svom izlaganju tvrdila da Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo jednostranom deklaracijom o nezavisnosti.

Pravni predstavnik Bugarske Zlatko Dimitrov rekao je da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, niti secesiju.

"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije narušila nijednu odredbu međunarodnog prava", ocenio je Dimitrov, koji je veći deo izlaganja posvetio toku kosovske krize.

Zastupnik Bugarske odbacio je argument više drugih zemalja da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Ta deklaracija nije isključivala primenu rezolucije 1244", zato što je u njoj izražena volja da se ta i druge rezolucije UN poštuju i sprovode, naznačio je Dimitrov.

Bugarska je, prema njegovim rečima, uverena da je ispravno postupila kada je priznala Kosovo kao nezavisnu državu i da to doprinosi miru i stabilnosti u regionu.

Negirajući da se većina država u svetu protivi nezavisnosti Kosova, Dimitrov je tvrdio da je "jedna trećina članica UN priznala Kosovo, a da se mnoge druge još nisu izjasnile".

Vlada u Sofiji uverena je da će zadržati dobrosusedske odnose sa Srbijom, uprkos priznavanju nezavisnog Kosova, podvukao je Dimitrov.

Mišljenje suda bez praktičnog učinka

Predstavnik Burundija Žan d'Aspermon rekao je da "proglašavanje deklaracije o nezavisnosti Kosova nelegalnom ne bi imalo nikakav praktičan učinak", zato što će "Kosovo postojati kao činjenica".

Stav Burundija je, međutim, da najviši sud UN svojim tumačenjem pravo na samoopredeljenje ograniči samo bivše i sadašnje kolonije.

Prema rečima D'Aspermona, sud bi trebalo da utvrdi da "nema prava na stvaranje novih država van procesa dekolonizacije", ali i da to ne utiče "na postojanje Kosova kao države".

Rasprava u haškoj Palati mira biće nastavljena u ponedeljak, 7. decembra, nastupom delegacija Kine, Kipra, Hrvatske i Danske.

Kosovo nije bilo kolonija i nema pravo na secesiju

Na početku današnjeg izlaganja Bolivija i Brazil naglasili su da narod Kosova nije imao pravo na samoopredeljenje i secesiju, budući da, po međunarodnim propisima, to pravo uživaju isključivo bivše kolonije ili entiteti koji su bili pod stranom okupacijom.

"Kosovo nije bilo kolonija, niti je bilo pod stranom okupacijom", podvukao je ambasador Bolivije Roberto Sarmiento.

Bolivijski zastupnik Sarmiento i ambasador Brazila Hoze Medeiroš upozorili su i da "nelegalna" jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova može imati dalekosežne posledice za međunarodne odnose.

Insistirajući da je princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta ključan za stabilan i miran međunarodni poredak, zastupnici Bolivije i Brazila podvukli su da je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN štitila celovitost tadašnje SRJ, odnosno Srbije.

"Kosovo je sastavni deo Srbije. Bolivija smatra da država Republika Kosovo ne postoji", naglasio je ambasador Sarmiento, ocenjujući da je deklaracijom prekršena i odredba rezolucije 1244 koja je predviđala sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova.

Po tumačenju Bolivije, tom rezolucijom postavljen je okviru za "političko rešenje unutar Srbije", odnosno za "značajnu autonomiju Kosova u okviru SRJ".

"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti ne može promeniti međunarodni režim uspostavljen rezolucijom SBUN, niti odlučiti ishod pregovora", rekao je ambasador Sarmiento.

Brazil: Zanemaren autoritet Saveta bezbednosti 

Brazilski ambasador Medeiroš istakao je da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova "zanemaruje" ne samo autoritet Saveta bezbednosti UN, nego i princip zaštite teritorijalnog integriteta država.

U rezoluciji 1244 "nema osnova za opravdavanje" jednostrane deklaracije o nezavisnosti zato što je predviđala rešenje postignuto sporazumom obe strane, ocenio je Medeiroš.

Pošto taj sporazum nije bio postignut, o kosovskom sporu mogao je odlučivati jedino Savet bezbednosti UN, podvukao je zastupnik Brazila.

Podsećajući da je Brazil, kao član Saveta, glasao za tu rezoluciju, Medeiroš je naznačio da je ona bila značajna ne samo zato što je garantovala teritorijalni integritet SRJ, već je odbacila viđenje da vlasti imaju pravo na represiju nad sopstvenim narodom.

Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija i Austrija, dok su Argentina, Azarbejdžan i Belorusija ocenile da je ta deklaracija u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.

Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.

"Da li je jednoglasno proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.