Demokratija će na evropska vrata "zakucati" tek 2025?

Grupa ekonomista i profesora, bolje rečeno pokret koji se zove DiEM25, što je skraćenica za Demokratija u Evropi, smatra da će demokratija zavladati 2025. godine. Odlučili su se na ovu akciju ubeđeni da evropski levičari moraju da deluju zajedno i nadnacionalno ako misle da spasu Evropu od sudbine kakvu je već imala sredinom prošlog veka.

Umesto sadašenjeg političkog teatra sa globalnom moći, oni sa pravih pozornica revolucioniarnim zanosom zagovaraju levičarske ideje. Evropu treba protresti. Nežno ali odlučno do 2025. U suprotnom sledi raspad pod teretom Bregzita, Gregzita i izbegličke krize. Ideologiju pokreta Janisa Varufakisa DiEM25 ukratko objašnjava jedan od vodećih članova.

"Ciljevi DiEMa nisu utopistični ni radikalni nego je utopistična i radikalna sama ideja EU koja počiva na nefunkcionalnoj spoljnoj i unutrašnjoj politici", objašnjava filozof Srećko Horvat član DiEMa.

Iz neuspeha grčke Sirize i slabljenja prvobitnog uzleta španskog Podemosa, bivši grčki ministar finansija izvukao je lekciju. Delovanje levice na nacionalnom nivou nije dovoljno. Potreban je panevropski pokret.

"DiEM računa ne samo na političke partije ili sindikate koji su već podržali DiEM nego i na pokrete sa ulice, na različite grupacije poput Vikiliksa na čijem je čelu Asanž, a koje se jedine mogu suprotstaviti korporacijama poput Gugla, Majkrosofta i drugih", ističe Horvat. 

Traže prenos najviših evropskih političkih i ekonomskih sastanaka uživo i objavljivanje transatlantskih trgovinskih ugovora SAD i EU. Sve na videlo.

"Trijumvirat trgovinskih sporazuma predstavlja dve trećine svetskog BDP-a preko milijardu i po svetskog stanovništva i obuhvata preko 52 države na svetu. Možete očekivati iako Srbija nije član EU, da će se taj sporazum odraziti na Srbiju i to na kakav pristup građani imaju lekovima, intelektualnom vlasništvu, internetu", kaže Horvat.

Članovi pokreta su i Džilijan Asanž, Slavoj Žižek, Noam Čomski, Brajan Ino. Podršku imaju i u Srbiji.

"Ono što se u Evropi radi u odnosu na nacionalni nivo, mi to radimo samo u regionalnom kontekstu i kažemo ono što mi radimo u Srbiji moramo da uradimo i regionalno", kaže doktorand Filip Balunović.

O jednom od najvećih evropskih problema izbegličkoj krizi, govoriće u Beču. Opet kritički. Kažu, razlika između koncentracionih logora i evropskih kampova je što su u drugima izbeglice.

"Dok se Evropska unija ne pogleda u oči i ne pogleda onu Nobelovu nagradu za mir koju je dobila, dok ne shvati da njena spoljna politika dovodi do ratova, mislim da se izbeglička kriza neće rešiti", smatra Horvat.

Da svet ne ponovi greške iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka voljni su da osim levičara okupe i socijaldemokrate, liberale, pa i konzervativce. Pre nego što, kako kažu, Uniju pojedu evrobirokrate i zemlje članice izruče ekstremno desnim populistima.

broj komentara 0 pošalji komentar