Omerović odbacuje optužbe iz Hrvatske

“Ako gledamo samo brojke, hipotetitčki u Srbiji ima 60.000 Hrvata koji bi, ako bi izašli na izbore samostalno, kao druge nacionalne manjine, mogli da dobiju do tri poslanička mandata. To je slučaj, na primer, sa Albancima”, ukazao je Omerović u izjavi za Tanjug.

Hrvatski minitar spoljnih poslova Miro Kovač je ranije izjavio da Srbija ne poštuje međunarodne sporazume prema kojima je dužna da hrvatskoj manjini obezbedi određeni broj poslaničkih mesta u republičkom parlamentu.

Loptica je, kaže, u dvorištu Hrvatskog nacionalnog veća I predstavnika Hrvata, koji su politički organizovani u Vojvodini, ali ne žele da koriste pravo kao nacionalna manjina da imaju prirodni prag, nego idu na listu Demokratske stranke, a njihov broj mandata u skupštini zavisiće od dogovora da li će im demokrate dati jedno ili dva mesta.

Omerović kaže da ne zna zašto oni to ne rade, ali “tražiti prostor da Srbija diskriminiše hrvatsku zajednicu je vrlo nepristojno”.

Povodom izjave Kovača, Omerović takođe napominje da se izborni zakoni dve države bitno razlikuju i da, prema srpskom zakonu, manjinske liste ne moraju na izborima da pređu cenzus od pet odsto, već im se priznaje “prirodni”.

“Dakle sa 15 hiljada glasova na izborima u Srbiji bilo koja manjina može imati bar jednog poslanika u Narodnoj skupštini”, konstatuje Omerović, inače, član Socijaldemokratske partije Srbije i narodni poslanik u više skupštinskih mandata.

“Srbija je ratifikovala sve međunarodne kovnencije I obaveze koje se tiču nacionalnih manjina I poštuje sva prava koja manjine uživaju”, naveo je Omerović, uz konstataciju da se pitanje manjinskih prava, nažalost, u država bivše Jugoslavije postavlja samo u vreme izbora.

Govoreći o razlikama između izbornih zakona dveju država, Omerović ističe i da Hrvatska, na primer, ima 10 izbornih jedinica, a Srbija je jedna izborna jedinica.

U Hrvatskoj, napominje, nacionalne manjine imaju precizno predviđenu zastupljenost, a to znači da ih u Saboru ima osam - troje su Srbi, jedno mesto je predviđeno za Mađare, jedno za Italijane, a preostala tri se biraju dogovorom između svih ostalih pripadnika nacionalnih manjina u toj državi.

“S druge strane, kod nas je samo u ovom sazivu bilo preko 20 predstavnika nacionalnih manjina od ukupno 250 poslanika. I gledajući te apsolutne brojke mi u paramentu imao sve predstavnike nacionalnih manjina, osim Hrvatske, jer su oni okupljeni oko političke stranke Vojvođanskih Hrvata, koji po pravilu idu na političkoj listi DS-a.

A zašto ih nije bilo na listi DS u prošlom mandatu, to je pitanje za njih”, zaključio je Omerović.