Mogu li vojske stati na put migrantima?

Militarizacija granica - do sada se pokazala kao jedno od prihvatljivih evropskih rešenja za izbegličku krizu. Proteklih dana odluku da pošalju vojsku na granice donele su Slovenija i Bugarska. Vojska, po zakonu, i jeste tu da štiti granicu ako je potrebno, ali - kažu poznavaoci prilika, u ovom slučaju je problematično to što je štiti od ljudi koji beže od rata.

Postavlja se pitanje da li je rešenje migrantske krize u postavljanju vojski na granice ili u političkom dogovoru.

Izbegli od jedne vojske, na granicama mogu da zateknu drugu. Iako Srbija još to nije konačno odlučila, neke druge zemlje u okruženju već su svoje granice osigurale i zelenim uniformama.

Granice Bugarske, odlukom parlamenta, čuvaće i vojska. Mađarska je saopštila da šalje vojsku na granicu sa Srbijom. Na slovenačko-hrvatskoj granici takođe su raspoređeni vojnici, a ovu odluku slovenački premijer pravdao je time što su Austrija i Italija već postavile vojsku na granicu sa Slovenijom.

Iako nije zvanična, deluje da je odluka o dodatnom obezbeđivanju granica doneta na jučerašnjem samitu u Beču. Jedna od poruka je bila da se priliv migranata u Centralnu Evropu mora zaustaviti.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 kaže da je čitava ova situacija posledica nepostojanja zajedničkog evropskog odgovora na ovu situaciju i direktna posledica akcionog plana Evropske unije i Zapadnog Balkana, sa svim problemima, sa ozbiljnim kršenjem ljudskih prava, izbegfličkog prava, međunarodnog prava, ljudskih prava.

Pravo je vojske da čuva državne granice. Sporno je, kažu poznavaoci prilika - što se u ovom slučaju granice čuvaju od izbeglica, čime se, najpre, krši njihovo pravo da u zemlji u koju uđu zatraže azil.

Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava rekao je da je ovo klasična situacija u kojoj se vodi borba između dva interesa - interesa bezbenosti i nacionalnih interesa i interesa koji štite ljudska prava.

"Došli smo u situaciju da svaka zemlja gleda pre svega svoje nacionalne interese, i na taj način intersi koji treba da budu zaštićeni zanemaruje obaveze koje su države ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ratifikovale Konvenciju o statusu izbeglica", kaže Kovačević.

Ipak, mnoge države se nisu obazirale na te konvencije, ali ni izbeglice na mere tih država. Iskustvo Mađarske, koja je prva zatvorila granice i čija se policija sukobljavala sa migrantima, pokazalo je da su migranti zaobišli taj put, ali da njihov priliv u Evropu nije zaustavljen.

Pojedinačna rešenja se nisu dala rezultate, pa je pitanje hoće li isto biti sa vojskom.

"Odsustvo solidarnosti unutar Evrope, i EU dovodi do toga da zemlje Zapadnog Balkana dovodi do toga da zemlje uz Grčku neka vrsta zaštitne zone, i da se kriza preliva na ovom terenu i to je najveća opasnost. Evropi je potrebna nova politika, a ona očigleno nema snage i političkog jedinstva da do te politike dođe, a kada uđete u pogrešan voz, onda su vam sve granice pogrešne", kaže Petronijević.

Sve odluke koje su donete do sada, nisu zaustavile izbeglički talas. Ni krijumčare. Hoće li vojska na Zapadnom Balkanu to uspeti, dok Nemačka vodi politiku otvorenih vrata za izbeglice?

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 26. feb 2016, 06:59)
anonymous [neregistrovani]

USA

Nikada više žica i ograda, nikada ovoliko angažovane vojske i policije, šta nas sve čeka u ovom sve slobodnijem i demokratskijem društvu. Nikada nisu bile bolje branjene granice u sve otvorenijoj Evropi. Jedna velika sila je sve zakuvala a ceo svet ispašta, a samo ta sila ne oseća posledice i svi ćute. Zbogom pameti, zbogom logiko.