Srbija i NATO – ništa novo

Ratifikacijom sporazuma sa NATO-om sada se ispunjavaju uslovi za bolju logistiku i smanjenje troškova u tim operacijama. To, pored ostalog, piše u obrazloženju Ministarstva odbrane koje je nadležno za primenu sporazuma.

"Srbija je došla do tog najvišeg nivoa saradnje sa NATO-om, koji ne podrazumeva članstvo. Mi nećemo aplicirati za članstvo niti je to Vlada Srbije ikada odlučila, neće se menjati odluka parlamenta koja govori o politici vojne neutralnosti", napominje ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

U zgradi Ministarstva odbrane od 2006. godine nalazi se Kancelarija za vezu NATO-a. U toj kancelariji naglašavaju da je reč o uobičajenom sporazumu, neophodnom i da bi se koristili poverilački fondovi.

General Čezare Marineli, šef vojne kancelarije NATO-a za vezu u Srbiji, napominje da su poverilački fondovi projekti u kojima države članice NATO-a i Partnerstva za mir rade zajedno kako bi pomogli zemlji partneru da reši određeni problem.

"U ovom slučaju pomoći ćemo Srbiji da unapredi kapacitete u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu kako bi mogla bezbedno da uništi višak od 2.000 tona zastarele i opasne municije. Projekat je vredan četiri miliona dolara i pomoći će građanima Srbije da žive bezbednije", ističe Marineli.

Do sada je NATO imao tridesetak poverilačkih fondova sa zemljama partnerima.

"Aktiviranje tog fonda i povlačenje sredstava nije moguće bez pravnog osnova koji predstavlja ovaj sporazum. Takođe, za buduće poverilačke fondove NATO-a, pretežno je to u oblasti uništavanja viškova ubojnih sredstava, što je u našem interesu da bi se sprečili bilo kakvi budući incidenti", ukazuje Branimir Filipović iz Sektora za bezbednosnu politiku MSP-a.

Vojska Srbije ima najobimniju saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ambasador te zemlje smatra da sporazum Srbije sa NATO-om daje široke mogućnosti za saradnju.

"Sporazum sa NATO-om za saradnju je najnormalnija stvar, kao i ovaj sporazum koji je bio ratifikovan u parlamentu – to je najnormalnija stvar, tako da i ne razumem velike kontroverze koje sam video u štampi", smatra američki ambasador u Srbiji Kajl Skot.

I u sporazumu piše da on ne utiče na vojnu neutralnost Srbije.

"Do 2014. godine, pa možda i 2015, mnogi su vojnu neutralnost gledali kao osnov za saradnju sa Moskvom, a protiv NATO-a. Mislim da se sada to balansira i da će vojna neutralnost ostati još neko vreme kao politika, ali da će biti sve više vojnotehničke saradnje sa NATO-om, koja je neophodna, jer je naša vojska strukturirana od 2000. godine po NATO pravilima, a naravno da će ostati vojnotehnička saradnja koja je već ugovorena u sto projekata sa Moskvom", ističe Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Komentarišući sporazum Srbije i NATO-a, Moskva ističe privrženost Srbije vojnoj neutralnosti, ali smatra i da Severnoatlantska alijansa pokušava da što više zemalja uvuče u orbitu svog geopolitičkog uticaja.