Surijani: Papa ima stalnu želju da poseti Srbiju

Surijani je, u izjavi Tanjugu, podsetio da su rimokatoličkog poglavara u posetu zvali predsednik Republike Tomislav Nikolić i, svojevremeno njegov prethodnik Boris Tadić.

"Kada je reč o preprekama za njegovu posetu, može se reći da postoje određeni istorijski problemi. Ali, s obzirom na to da sam svoju misiju u Srbiji započeo prošle nedelje, potrebno mi je vreme kako bih ih spoznao i razumeo", objasnio je Surijani.

On je dodao da se nada da će moći da se nađe rešenje tih problema, ukazujući na primer današnjeg istorijskog susreta pape Franje i patrijarha Moskve i sve Rusije Kirila.
"Ovih dana svedoci smo istorijskog sastanka pape Franje i patrijarha Kirila, što je delovalo prilično kompleksno pre samo nekoliko godina. Bog ima svoj način kako funkcionišu stvari", konstatovao je Surijani.

Kada je reč o nedavnoj poseti delegacije Srpske pravoslavne crkve Vatikanu, Surijani je rekao da tada, uprkos medijskim spekulacijama, nije bilo reči o mogućoj poseti pape Franje Srbiji, ali ni o kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca.

"Na sastanku je bilo reči o široko shvaćenom ekumenskom dijalogu i saradnji između dve crkve u misiji evanđelizacije", podvukao je Surijani.

Apostolski nuncije dodao je da je poseta delegacije SPC, koju su činili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej i ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković, bila uobičajena i podsetio na činjenicu da je patrijarh SPC Irinej prethodnih godina ugostio nekoliko visokorangiranih zvaničnika Vatikana.

"Nije neobično da predstavnici hrišćanskih crkava imaju međusobne susrete i da sarađuju", rekao je Surijani.

Kada je reč o toj poseti program je bio veoma obiman, a srpska delegacija razgovarala je, osim sa papom Franjom, i sa predsednikom Papskog saveta za unapređenje jedinstva hrišćana kardinalom Kurtom Kohom, bibliotekarom i arhivarom Rimske katoličke crkve nadbiskupom Žanom Lujem Brugesom, članom Papskog saveta za kulturu biskupom Karlosom Albertom de Pinjo Moreirom Azavedom, kao i rektorom Papskog lateranskog univerziteta u Rimu nadbiskupom Enrikom dal Kovolom.