Levi: Plemenit gest Srbije uzor drugim zemljama

Iz svoje kuće u Ruvarčevoj ulici u zemunski logor na Starom sajmištu za Jevreje decembra 1941. godine odveden je bračni par Robiček. Imovina im je oduzeta, a gde su i kada pogubljeni nije utvrđeno.

"Posle razbojničkog otimanja imovine, nažalost, žrtve ne može niko da vrati. Ukoliko bude vraćena, ona će omogućiti jevrejskoj zajednici da obavlja sve svoje funkcije – i socijalne, i kulturne, i verske, i sve druge", ističe predsednik Saveza jevrejskih opština Robert Fuks.

Pokretna i nepokretna imovina, poljoprivredno i građevinsko zemljište, fabrike, radionice, škole, bolnice na spisku su imovine žrtava Holokausta bez naslednika.

Ambasador Izraela Josef Levi ističe da je ovo važan trenutak za našu solidarnost i zajedničku istoriju. "Srbija je danas uzor drugim evropskim zemljama, predstavila je rešenje koje bi drugi trebalo da preuzmu. Ovo je plemenit srpski gest – biti punog srca, biti svestan prošlosti, biti pravedan i dobar", ocenio je Levi.

Zakon predviđa da imovina koju nema ko da nasledi pripadne jevrejskim opštinama. A planirana je i novčana nadoknada.

Ministar pravde Nikola Selaković kaže da su taksativno navedene aktivnosti na koje se usmeravaju prihodi koji se ostvare primenom zakona, a propisano je i sačinjavanje programa upravljanja prihodima Saveza jevrejskih opština Srbije i jevrejskih opština.

Za donošenje Zakona o vraćanju imovine oduzete žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma, Srbija se obavezala 2009. godine Terezinskom deklaracijom usvojenom u nekadašnjem logoru za Jevreje u Češkoj.

"Da bi se vraćanje imovine Jevrejima primenio u potpunosti neophodno je izmeniti Zakon o restituciji kako bi se uklonile prepreke za vraćanje imovine u naturi na šta su upozorili i Evropska komisija i Evropski parlament svojom rezolucijom pre nedelju dana", ukazuje Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Od 82.500 Jevreja koji su živeli u Jugoslaviji, svega njih 14.000 je uspelo da preživi Holokaust. Tri hiljade porodica nema ko da nasledi.