Kako će manjinske stranke nastupiti na izborima

U susret redovnim lokalnim i pokrajinskim izborima i najavljenim vanrednim parlamentarnim izborima, još se ne zna kako će i sa kim nastupiti partije nacionalnih manjina. Usledili su pozivi da bošnjačke i albanske partije izađu na jedinoj listi. Već na početku, prepreka je nejedinstvo unutar zajednica, sukob među lokalnim liderima, ali i to što pojedine albanske partije najavljuju bojkot parlamentarnih izbora.

Nacionalne manjine, kaže se, povezuju države, ali je njihovo povezivanje u Srbiji veliki poduhvat. Više od polovine svih partija su manjinske, među kojima su najbrojnije bošnjačke. Bošnjačko nacionalno veće pozvalo ih je da zajedno učestvuju na izborima.

Enis Imamović iz SDA Sandžaka kaže da je SDA i na proteklim izborimna pozivala na formiranje bošnjačkog bloka, jedinstvene bošnjačke liste.

"Videli smo da su se druge bošnjačke partije radije odlučivale da budu deo većinskih lista, nadamo se da će ovog puta politička zrelost odneti prednost nad ličnim interesima", kaže Imamović.

Pozvani još nisu odgovorili. A neki od onih koji bi trebalo da odgovore pamte dobro iskustvo sa velikim partijama i tu saradnju će, verovatno, nastaviti. Dani odluke čekaju i Mađare.

Mađari su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji, a po broju svojih partija su na drugom mestu u registru stranaka. U susret izborima, čini se, politički razjedinjeni.

Za razdor, jedan od osnivača nevladine organizacije Mađarski pokret Tamaš Korhec krivi Ištvana Pastora, lidera SVM-a, koji, tvrdi, nije adekvatno reagovao na probleme zajednice i odbijao je dijalog.

Prašinu je podigla najava mogućeg političkog delovanja Mađarskog pokreta. Usledilo je isključivanje članova iz partije. Ko je povukao prvi potez - strane nisu saglasne.

"Bez toga da smo doneli konačnu odluku da ćemo učestvovati na izborima, gospodin Pastor je odlučio da isključi više od 100 viđenih članova SVM, to nas gura u pravcu da ozbiljno razmotrimo gde i kako ćemo učestvovati na izborima", kaže Tamaš Korhec iz Mađarskog pokreta. 

"Mi smo diciplinske postupke pokrenuli pošto su objavili da će krenuti na izbore, počeli su pregovore na republičkom nivou sa DS-om. Mislim da je to okolnost koju ne možemo da zanemarimo", rekao je Ištvan Pastor, predsednik SVM-a. 

SVM će samostalno, ali uz mogućnost dogovora sa drugim mađarskim partijama. Albanske stranke do ujedinjenja nisu ni stigle. Nezadovoljni odnosom Republike prema lokalu, bojkotuju parlamentarne ali ne i lokalne izbore.

Lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliju rekao je za RTS da neće na izbore, a Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca još nije odlučio. Riza Halimi ih poziva da izađu na izbore.

"Malo je osetljivija situacija da su u isto vreme i lokalni i parlamentarni izbori po svemu sudeći. Neke stranke su koristile do sada bojkot parlamentarnih izbora za dobijanje jeftinih političkih poena na lokalu, i teško im je da promene stav o parlamantarnim izborima jer time rizikuju rezultat na lokalnim i teže je sada da se stvori ta zajednička lista", kaže Riza Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje.

Kako da manjinska partija na izborima dobije što više i baci što manje glasova, dilema je pred svake izbore.

"Ukoliko govorimo o mogućnostima manjinskih lista, bilo bi logično da se one udružuju shodno jednoj manjinskoj zajedinici, kao mađarskoj, bošnjačkoj. Ako nije moguće, onda je druga opcija da se udruže sa većim strankama da se ne bi bacali glasovi", kaže Đorđe Vuković iz CESID-a.

U Srbiji živi 21 etnička zajednica sa više od 2.000 građana. Gotovo 450.000 njihovih pripadnika ima pravo glasa.

broj komentara 0 pošalji komentar