EP u amandmanima uvažio zamerke Beograda

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) razmotrio je u Strazburu nacrt rezolucije o Kosovu u kojoj pozdravlja potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom i sporazume o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, posebno o Zajednici srpskih opština.

Kako proizilazi iz 232 podnesena amandmana koji će biti ugrađeni u konačni nacrt rezolucije, Evropski parlament je bitno uvažio oštre zamerke koje je vlada u Beogradu stavila na prvu verziju tog dokumenta.

U nacrtu rezolucije, o kojoj su danas raspravljali evropski poslanici, pozdravlja se potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom kao moćan podstrek sprovođenju reformi.

Ponovo se, međutim, naglašava zabrinutost zbog "izostanka bilo kakvog napretka u borbi protiv korupcije na visokoj ravni i organizovanog kriminala, kao i nepostojanja rezultata u istragama i presudama".

Spoljnopolitički odbor EP traži od vlasti u Prištini "sveobuhvatan i strategijski pristup suzbijanju opšteproširene korupcije koja je i dalje bitna prepreka na putu Kosova ka demokratskom, socijalnom ekonomskom razvoju".

Takođe je zatraženo da opozicija i vlasti rešavaju problem dijalogom i osuđena je svaka vrsta nasilja, "uključujući korišćenje suzavca i jaja u parlamentu".

U dokumentu se ponovo "podstiču" pet članica EU koje ne priznaju Kosovo da to učine, što su osporili i u amandmanima odbacili neki poslanici. Navodi se da je "izvestan napredak učinjen u pravosuđu usvajanjem važnih zakona", mada se zamera što nema uvida u delovanje pravosuđa i kaže da je "moguće da ima političkog upliva na sudstvo".

Nacrt je pripremila izveštač EP za Kosovo, austrijska poslanica i potpredsednik EP Ulrike Lunaček, a Srbija je preko šefa svoje misije pri EU, ambasadora Duška Lopandića u decembru Evropskom parlamentu predočila da su "neuravnoteženi i nedosledni" delovi nacrta rezolucije, naročito kad je reč o dijalogu Beograd - Priština.

Poslanica Lunaček je u nacrt stavila formulaciju da "EP prima na znanje odluku Ustavnog suda Kosova o privremenim koracima koji odlažu primenu bilo kojeg legalnog akta za Udruženje srpskih opština".

Poslanici su sad u više amandmana zahtevali da se takav stav uravnoteži i prilagodi konačnoj oceni Ustavnog suda Kosova i navede da to ne može da utiče na sprovođenje sporazuma Beograd - Priština.

U diplomatskoj poruci Srbije čelnicima i poslanicima Spoljnopolitičkog odbora EP je skrenuta pažnja na to da u dokumentu koji je podnesen uopšte nema pomena činjenice da su vlasti u Prištini jednostrano kršeći dijalog s Beogradom i sadržinu Briselskog sporazuma prenele u nadležnost Ustavnog suda Kosova ocenu ustavnosti sporazuma o ZSO.

"Rezolucije EP privlače široku pažnju medija i javnosti i moraju, što je više moguće, izbegavati utisak da su pristrasne i navijačke za jednu stranu", navedeno je u pismu ambasadora Lopandića.

Beograd, preko Misije Srbije pri EU, takođe upozorava da se uopšte ne spominje sudbina, niti od vlasti u Prištini traži da obezbede povratak više od 200.000 s Kosova izeglih, privremeno raseljenih Srba.

U prvoj verziji nacrta se "žali što je odbačena molba Kosova za članstvo u Unesko zbog aktivnog protivljenja Srbije".

Poslanica Lunaček se veoma usprotivila odluci Unesko da odbaci molbu Prištine, ocenivši da bi time, naprotiv, bila bolje zaštićena srpska verska i kulturna baština, a u poruci medijima je tada pored ostalog iznela tvrdnju da je reč o "četiri manastira hrišćansko-pravoslavne manjine na Kosovu".

Ona u nacrtu rezolucije to ipak ovako spominje:"Pohvalno je što je više objekata srpske verske i kulturne baštine, nažalost razorenih 2004. obnovljeno novcem poreskih obveznika Kosova".

Ambasador Lopandić je u pismu EP predočio da je s tim u vezi "čvrst stav Srbije da ne priznaje jednostrano proglašenu 'nezavisnost Kosova', što nije priznala ni većina u međunarodnoj zajednici, uključujući pet država članica EU".

On je podsetio na pogrom koji su kosovski Albanci izvršili nad Srbima i njihovim svetinjama i istorijskim objektima 2004-e godine, uništivši pored ostalog 35 crkava i manastira.

Više poslanika, uključujući izveštača EP za Srbiju Dejvida Makalistera, u raspravi i kroz amandmane zatražili su da se iz nacrta rezolucije izbaci stav da "EP žali zbog toga što je načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, optužen za ratne zločine, pozvan od Kfora u Prištinu".

Ambasador Srbije pri EU Lopandić je u pismu predočio da je Kfor taj koji odlučuje koga će pozvati na Kosovo i naglasio da, "kad je reč o navodnim 'optužbama protiv generala Dikovića', želim da vas obavestim da generala Dikovića nije 'optužila za ratne zločine', kako se to kaže u nacrtu vaše rezolucije, bilo koja nacionalna ili značajna međunarodna pravosudna vlast".

Ulrike Lunaček u nacrtu rezolucije predlaže, mada ne spominje izričitio ni Srbe na Kosovu, niti srpske izbeglice, da "EP primi na znanje da su nužni dalji napori za zaštitu prava svih manjina na Kosovu, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane".

Ambasador Lopandić zbog toga navodi da je "s iznenađenjem ustanovio da u nacrtu rezolucije nijedne reči nema o zaštiti prava srpskog življa na Kosovu i Metohiji, niti se od kosovskih vlasti traži da obezbede održiv povratak više od 200.000 interno raseljenih koji se i dalje nalaze unutar teritorije Srbije".

broj komentara 0 pošalji komentar