EU pred izazovima, Srbija da radi "domaći"

Na pitanje čemu se u takvim okolnostima mogu nadati zemlje kandidati i šta im je činiti, domaći eksperti imaju jednostavan odgovor: pratiti zbivanja, ali, pre svega - posvetiti se "domaćim" zadacima na svom putu ka Uniji.

"Sve su to krize čije smo najave imali i prethodnih godina. Kameron je još ranije najavio da je potrebno ozbiljno preispitivanje odnosa EU i Velike Britanije, a da će građani imati reč o tome na referendumu 2017. godine, možda već i krajem ove godine", podseća za Tanjug Maja Bobić iz Evropskog pokreta Srbije.

"Naš put je takođe krcat izazovima i obiljem problema koje treba prvo interno da rešimo kako bismo bili spremni uprkos izazovima koje ima EU. To su ipak standardi koji su najbolji na celom svetu, tako da moramo ozbiljno da radimo domaće zadatke, bez obzira šta će se dešavati u EU", istakla je Bobić. 

Navodeći da pitanje proširenja trenutno nije popularno, pored svih problema koji tište EU, i da ono nije nešto što će biti u prvih 10 tema, Bobić je rekla da se može očekivati da će se bavljenje Srbijom nastavi na tehničkom, a malo manje na političkom planu.

"Biće dobro ako otvorimo još nekoliko poglavlja", kaže Bobić.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić smatra da će "teška" dešavanja u okviru EU imati donekle posledica po proces evrointegracija Srbije, ali tek u nekoj kasnijoj fazi.

"Mislim da sve zemlje regiona treba da ispunjavaju uslove i da prilagođavaju svoje zakonodavstvo i uvode tekovine EU, a onda kada dođe momenat da parlament i biračko telo o tome odlučuju da se krene u lobiranje i da se pomogne onima koji će tada biti na čelu tih zemalja da imaju argumente da svom biračkom telu kažu zašto je to bitno", ukazala je Milićeva.

Milićeva, inače, smatra da će evropsko-turski odnosi ostati najveće pitanje za Evropsku uniju, ali da ne treba zaboraviti ni to da se ne sprovodi sporazum iz Minska, odnosno situaciju u Ukrajini.

Milić te probleme zove izazovima, a ne krizama, a mišljenja je da EU ima snage da u kriznim situacijama primeni postojeće mehanizme i da evropske institucije mogu da funkconišu.

"Ono što je meni čudno je da se ni u američkoj, ni u evropskoj, a kamoli srpskoj štampi gubi iz vida da su Velika Britanija i Poljska velike članice NATO. Pitanje  izbegličkog talasa i zaštite granica EU je odavno pitanje i za NATO, da se i on uključi, imajući u vidu da je Turska članica NATO. Mislim da će i u tom okviru gledati da se nađu kompromisna rešenja koja neće mnogo protresti postojeće procese u EU, ali sa kojima će EU možda izaći pametnija", ocenjuje Milić. 

Ogroman problem je ponašanje velikih grupa izbeglica iz severne Afrike i Bliskog istoka, ne samo u Kelnu, već i u Finskoj, Švajcarskoj.

"To su opasne stvari i Angela Merkel će biti pod velikim pritiskom da promeni svoj početni kurs bar što se retorike tiče. Ne verujem da će promeniti kurs u smislu zalaganja za određene vrednosti", rekla je Milićeva.

Smatra da izazovi unutar EU, a pogotovo dešavanja u Poljskoj i Mađarskoj, pa i zahtevi Velike Britanije, predstavljaju dodatni problem i zbog činjenice što se ulazi u završnicu američke predsedničke trke. 

"Pitanje je šta će u tom periodu američka spoljna politika biti, da li će biti spremna da kaže 'da' ili 'ne' nekim težim izazovima", navela je Milićeva.

U Evropskom pokretu nemaju dilema da će ove godine biti više naglašeni i istaknuti problemi u funkcionisanju EU, što dokumentuje, kako kaže Bobić, i izjava predsednika EK Žan Klod Junkera da će se sve krize koje je EU imala prethodnih godina nastaviti, a da će doći i neke druge.

"Ponašanje poljske vlade u smislu kontrole nad javnim medijima je nešto što izaziva zabrinutost u EU. Pitanje je kako će EU reagovati, jer nije reagovala u slučaju Mađarske po mnogim drugim primerima koje smo imali", navodi Bobićeva, podsećajući da je EU do sada probleme rešavala postizanjem kompromisa i traženjem minimuma saglasnosti.

Tokom ove godine, dodaje, očekuje se i nastavak problema sa izbeglicama i migrantima, što je trenutno u zatišju zbog zime, ali će sigurno biti povećano i to ne samo u smislu priliva velikog broja ljudi, već i njihove integracije. 

"Oko Nove godine smo videli probleme u Nemačkoj i drugim zemljama, to će biti veliki izazov. Pitanje je da li zemlje EU imaju mehanizme da obezbede tu integraciju. Tu je i pitanje odnosa sa Rusijom, koji takođe izaziva podele unutar EU", ukazala je Bobić.

Na sve te probleme, ali i na problem komplikovanih odnosa sa Turskom, te činjenicu da Grčka nije izašla "na zelenu granu", ukazuje i direktorka Centra za evroatlantske studije.

Ipak, i Bobić i Milić zaključuju da Srbija sva ta "teška" dešavanja treba pažljivo da prati, ali da njen fokus treba da bude na ispunjavanju uslova za ulazak u EU i na prilagođavanju zakonodavstva evropskom.