NATO nedelja: Srbija napredovala u razvoju odnosa sa NATO

Čestitajući Srbiji na otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi rekao je da Srbija ne mora da se pridruži NATO ukoliko želi da postane članica EU podsetivši da unutar EU postoje zemlje, poput Austrije, Švedske i Finske, koje to, takođe, nisu.

"Postoji jedna zajednička ideja koju EU zastupa, a to je da sve zemlje članice EU imaju jake veze sa zemljama preko okeana. Srbija ne mora da se pridruzi NATO, ali treba da razmisli ko su njeni partneri i ideali", poručio je Kirbi.

Ocenio je da je nivo saradnje između Srbije i NATO u poslednjih nekoliko godina značajno napredovao.

"Srbija je napravila dramatičan napredak u poslednje tri godine", ocenio je Kirbi istakavši da je tome značajno doprinela i "normalizacija odnosa sa Kosovom, potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. i usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) Srbije i NATO".

Međutim, kako je istakao, brojne ankete pokazale su da javno mnjenje u Srbiji ne podržava članstvo u Alijansi.

"Srbija nije još spremna da se pridruži NATO", smatra Kirbi navodeći da je razlog tome što srpska ekonomija nije dovoljno jaka da bi sebi mogla da priušti to članstvo.

Kako je objasnio, Srbija mora prvo da ojača svoje institucije i privredu kako joj članstvo u NATO ne bi predstavljao preveliki teret.

Ambasador je dodao da će SAD kada, kako je naglasio, Srbija bude spremna i članstvo u NATO joj bude ponuđeno, "sa velikim interesovanjem” učestvovati u razgovorima o njenom pridruživanju Alijansi".

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić je, takođe, čestitala Srbiji na otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa EU ocenivši da je 2015. godine bila dobra godina za našu zemlju.

"Srbija je na dobrom putu. Pokazala se vrlo odgovorno prema izbegličkoj krizi i pokazala je razumevanje da sarađuje sa partnerima i da ne zatvara granice", poručila je Milić istakavši i da je veoma značajno što je ove godine Srbija usaglasila IPAP sa NATO-om i nastavila normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Povodom nedavne odluke članica NATO da pozovu Crnu Goru da se pridruži Alijansi, Milić je rekla da je to važna i hrabra odluka koja će, kako je istakla, doprineti stabilizaciji i demokratizaciji Zapadnog Balkana.

Međutim, kako je istakla, trenutna situacija u srpskom društvu i državi ne poklapa se sa ciljevima koje je vlada postavila, te je atmosfera u društvu, kako je naglasila, zbunjujuća i kratkoročno i dugoročno neodrživa.

"Svi akteri moraju se izjasniti o tome kojim pravcem žele da Srbija ide u reforme, šta je društveno prihvatljivo, a šta ne", rekla je Milić.

Državni vrh, smatra Milić, mora jasnije da odredi ko pokušava da destabilizuje Srbiju što nije, kako je podvukla, zapadna zajednica. Istakla je da ne treba da propustimo strpljenje i podršku koju dobijamo od SAD.

Programska koordinatorka NATO Odeljenja za javnu diplomatiju Barbora Maronkova ocenila je da je poseta generalnog sekretaar NATO Jansa Stoltenberga "protekla odlično" i da se očekuje bliža saradnja NATO-a sa Srbijom u okviru IPAP-a.

Istakla je da se rad NATO trenutno zasniva na tri ključna stuba: zajedničkoj odbrani, kooperativnoj bezbednosti i upravljanju krizama.

NATO, kako je navela, obezbeđuje stabilnost za svoje saveznike i on mora da nastavi da se prilagođava i sarađuje sa međunarodnim organizacijama kako bi pomogao u sveobuhvatnom rešavanju aktuelnih problema u svetu.