Civilni sektor za što skorije otvaranje poglavlja 23 i 24

Na predstavljanju nezavisnog izveštaja o napretku Srbije u poglavlju 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna ljudska prava, i poglavlju 24 o slobodi, bezbednosti i pravdi, predstavnici koalicije PrEUgovor, koju čini šest organizacija civilnog društva, naveli da su akcioni planovi za ta dva poglavlja osnovni dokumenti kojima će se država rukovoditi u ispunjavanju preporuka Evropske komisije.

Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navela je da je procena da će iz državnog budžeta biti potrebno 26 miliona evra za sprovođenje akcionog plana za poglavlje 24, a da će najviše biti utrošeno za mere koje se odnose na migracije i azil.

Ona je povoljno ocenila činjenicu da je predviđena izrada strateške procene organizovanog kriminala, i to po jasnim kriterijumima na osnovu kojih će biti procenjena opasnost koju predstavlja organizovani kriminal.

Gajićeva je rekla da je Ministarstvo unutrašnjih posova, u saradnji sa drugim državnim organima, prvo položilo test pripremom akcionog plana za poglavlje 24, navodeći da je novi zakon o policiji početna tačka i preduslov za sprovođenje svih mera iz tog poglavlja.

Ocenila je da je Nacrt zakona o policiji mnogo bolji od važećeg zakona, te da je rezultat javne rasprave koja je sprovedena u pet gradova u Srbiji.

Osim pozitivnih novina zakona koje se odnose na kriminlističko-obaveštajni rad i razdvajanje policijskog od drugih vrsta poslova u MUP-u, Gajić je navela da zabrinjava što neka rešenja u nacrtu zakona nisu do kraja izvedena, poput onih o izboru kandidata za načelnike uprava, kao i o uključivanju neke druge organizacione jedinice MUP-a u kontrolu koju sprovodi Sektor unutrašnje kontrole.

Kada je reč o vladavini prava, Gajić kaže da najviše zabrinjava upravljanje sektorom bezbednosti i to što se ne sprovode preporuke zaštitnika građana.

Povodom, kako je navela, najnovije afere "državni udar", Gajić je rekla da je to primer da se sektorom bezbednosti bave političari, te da smo svedoci optužbi za afere i prisluškivanje koje nemaju epilog što, navodi, uz curenje informacija i komentarisanje istraga od strane političara, predstavlja problem.

Istragu, prema njenim rečima, treba da vode profesionalci, dok je posao političara da im stvore okvir za rad i da im se ne mešaju u operativno delovanje.

Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, rekao je da ono što se traži jesu rezultati u borbi protiv korupcije, te da je taj izveštaj kritičan jer mehanizam za borbu protiv korupcije nije dao rezultate.

Navodeći da je potebno unaprediti zakone koji se odnose na borbu protiv korupcije, Nenadić kaže da je problem što se ne sprovode preporuke i rešenja nezavisnih organa, a da je još veći problem odnos parlamenta koji ne proverava kako se sprovode zaključi koje usvaja na osnovu godišnjih izveštaja nezavisnih tela.