Gde je Srbija u vrtlogu međunarodnih događaja

Obaranje ruskog bombardera oborilo je odnose Rusije i Turske i zabrinulo svet. Slike iz Pariza, posle terorostičkog napada, zašivena usta migranata na Balkanu koji bi do Zapadne Evrope, neki su od izazova s kojima se i Srbija suočava.

Dejan Jović sa zagrabačkog Fakulteta političkih nauka samtra da Srbija može da promeni svoj imidž.

"To jednim delom i čini, da se pokaže kao zemlja koja nije neprijateljski orjentisana prema drugima i koja ima razumevanja za probleme izbeglica. U bezbednosnom smislu više nema razlike u tome da li su zemlje u EU ili ne, sve su podjednako značajne, neke su čak značajnije", ističe Jović.

Novi hladni rat, kako mnogi nazivaju novonastalu situaciju u Evropi, iziskuje da Srbija hladne glave čita poruke i razmišlja o potezima.

Miša Đurković sa Instita za evropske studije ističe da je unutrašnja politika Srbije umnogome refleksija dešavanja napolju.

"Ako ministar spoljnih poslova SAD kaže Srbija na liniji vatre, ako Angela Merkel kaže da dešavanja i priče o migracijama može da izazove izbijanje rata na Balkanu to znači da smo mi direktno povezani sa svim što se dešava", napominje Đurković.

Zapad i Istok, podstaknuti ukrajinskom krizom, uveliko jačaju prisustvo u regionu, pa samim tim i uticaj, posebno na one koje nisu članice NATO-a i Unije.

Marina Jovićević iz Ministarstvao spoljnih poslova ocenjuje da je odluka Srbije da ostane neutralna je u dobroj meri pokazana i razumevanjem evropskih partnera u dometima predsedavanja OEBS-u.

"Srbija je pre svega kao neutralni i nepristrasni faktor koji predsedava u periodu kada se ljulja čitava Evropa i čitav svet", dodaje Jovićevićeva.

Baš u tom trenutku Beograd će biti prvo mesto na kojem će se, posle obaranja ruskog aviona, videti ruski i turski šef diplomatije. Prisustvo američkog državnog sekretara i šefice evropske diplomatije dodatno će staviti Beograd u fokus globalnih dešavanja.