Stoltenberg: Poštujem neutralnost Srbije

Jens Stoltenberg je, u intervjuu za RTS, izjavio da NATO radi u cilju stabilnosti i mira u regionu, kako se nikada ne bi ponovili ratovi i dodaje da poštuje vojnu neutralnost Srbije.

Kao generalni sekretar NATO-a vi pažljivo pratite šta se događa u Parizu i na drugim mestima koja su bila mete terorista. Kakvo je vaše viđenje, da li je to nešto na šta ćemo morati da se naviknemo?

Nikada ne bismo smeli da se navikavamo na terorističke napade. Moramo da se protiv toga borimo i da uradimo sve što treba da izbegnemo takve napade u budućnosti. U isto vreme, nijedno društvo nije u stanju da se 100 odsto zaštiti od terorizma, i napada kakve smo videli u Parizu. To su napadi na obične ljude, ali i na naše vrednosti, otvoreno demokratsko društvo, i zato je od neprocenjivog značaja da se ujedinimo i zajedno borimo protiv terorizma i ekstremizma. Sa druge strane, moramo da radimo i sa zemljama u regionu da i one budu sposobne da se bore protiv terorizma. Ovo nije borba Zapada protiv muslimanskog sveta, ovo je borba protiv ekstremista, terorista, kriminalaca.

Kako biste vi nazvali ono što se pre dve noći dogodilo u Sarajevu, i da li ste o tome razgovarali sa premijerom Srbije?

Mi smo se dotakli i te teme. Uvek sam obazriv da ne govorim o detaljima, jer ih ni ne znamo sve u ovom trenutku. Čekamo istragu i činjenice. Ali, ovo je još jedan primer nestabilnosti i nasilja.

Možda i terorizma, da li biste upotrebili tu reč sada?

Liči na terorizam. Reč je o napadu na ljude koji su zaduženi za bezbednost, ali opet, uzdržavam se da budem previše određen, pre nego što dobijem sve činjenice. U mnogim mestima, u mnogim evropskim zemljama smo videli, a evo sada i na Maliju, različite vrste napada, nasilja, a to nije prihvatljivo. Teroristički napadi na demokratske institucije i civile je nešto protiv čega ćemo morati da se borimo. Na različite načine – vojne, političke, ali i da vodimo ideološke bitke da odbranimo naša demokratska društva.

Da li ste zabrinuti zbog onoga što se trenutno događa u regionu? Nemačka kancelarka čak strahuje i od mogućih oružanih sukoba, pre svega zbog aktuelne izbegličke krize. Ali, i bez toga, svedoci smo različitih izjava u regionu o potrebi dodatnog naoružavanja. U isto vreme protestuje se u Podgorici, Prištini, u Makedoniji je nedavno bio i manji oružani sukob, Srbija i Hrvatska su bile u carinskom ratu pre manje od dva meseca.

U ovom regionu videli smo nasilje, borbe, zločine tokom ratova devedesetih. I mislim da su svi, a naročito građani koji žive ovde, posebno obazrivi i posvećeni tome da izbegnu povratak u takvu prošlost. Dosta je i postignuto. Ratovi su zaustavljeni, u tome smo uspeli zajedno, a zemlje Zapadnog Balkana napravile su veliki pomak napred, razvijaju se demokratske intitucije, situacija se stabilizuje. Neke zemlje su u EU, neke u NATO-u, neke su odlučile da ostanu neutralne, i mi to poštujemo. Ali i dalje moramo da budemo svesni opasnosti i rizika i da se koncentrišemo na ostvarivanje dodatne stabilnosti i progresa u regionu.

Srbija je proglasila vojnu neutralnost, a okružena je ili NATO članicama ili zemljama koje žele članstvo. Da li je, po vašem mišljenju, takvo stanje na duže staze održivo?

Srbija je suverena zemlja, i vi ćete o tome sami odlučiti – želite li ili ne želite da budete deo različitih bezbednosnih sporazuma. Srbija je odlučila da bude neutralna i ja to stoprocentno poštujem.

Hoće li to pitanje uopšte i biti pokretano?

Na Srbiji je da o tome odluči.

Nećemo biti pritiskani?

NATO nikada nije prisiljavao nijednu zemlju da uđe u savez sa nama. Da vas podsetim, NATO ima odlične odnose sa nekoliko država koje su vojno neutralne – Švedska, Finska – one su neutralne decenijama.

Ali nijedna od zemalja koje spominjete nije bila u ratu sa NATO-om.

Ponavljam, mi apsolutno poštujemo stavove suverenih država. Gradimo sve bolje i bolje odnose i sa Srbijom. I političkim dijalogom, i praktičnom pomoći.

Istraživanja ukazuju da je samo 12 odsto građana za članstvo u NATO-u. Ovaj razgovor će pratiti mnogi koji NATO smatraju neprijateljem - na primer rođaci poginulih civila u Nišu ili rođaci stradalih radnika RTS-a 1999. Imate li neku poruku za njih?

Svaki gubitak nevinog ljudskog života je velika tragedija. I to je nešto zbog čega ja duboko žalim. Želim da izrazim saučešće porodicama žrtava, i onima koji su izgubili svoje najbliže. NATO intervencija 1999. godine je, zapravo, stavila tačku na višegodišnje oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji.