Čepurin: Prijem Kosova u Unesko kršenje Rezolucije 1244

"Rusija smatra da je stav Srbije zakonit i pravedan i pridaje tom pitanju veoma veliki značaj. Rusija će podržavati Srbiju u onome što Beograd smatra neophodnim za odbranu svojih nacionalnih interesa", rekao je Aleksandar Čepurin. 

Ambasador Rusije je rekao da se Rusija nikako ne slaže sa strategijom vršenja pritiska na Srbiju preko Uneska, u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Ruski ambasador je ocenio da pitanje članstva Kosova u Unesku nije jednosmisleno, jer direktno zadire u ingerencije Rezolucije 1244 i bukvalno krši tu rezoluciju, koju su 1999. godine usvojili svi članovi Saveta bezbednosti UN i koja predstavlja pravni osnov.

"Kada govorimo o eventualnom članstvu Kosova u Unesku, mi govorimo o pokušajima da se politizuje ta međunarodna struktura. U obrazloženju svog stava podrške Srbiji, Rusija polazi od toga da u skladu sa Rezolucijom 1244 Kosovo nije nezavisna država. Niko nije ukinuo tu rezoluciju i ona ostaje na snazi u svojstvu obavezujućeg pravnog osnova kosovskog regulisanja", naveo je ruski diplomata.

Čepurin je istakao da ta rezolucija, pored ostalog, predviđa funkcionisanje privremenih organa samouprave na Kosovu pod kontrolom tamošnjih međunarodnih predstavnika, saradnja sa kosovsko-albanskim strukturama prema neophodnosti mora da se obavlja preko misije UN, odnosno Unmika.

"Te strukture su važan pravni okvir za sve što se dešava u toj pokrajini. Kao drugo, sednice SB UN o Kosovu redovno se održavaju svakih pola godine, poslednji put u avgustu. Te sednice pokazuju da je situacija na toj teritoriji daleko od stabilne i mora da ostane pod pažljivom međunarodnom kontrolom", naglasio je ambasador Rusije.

Pored toga, a to je prema njegovim rečima važno upravo u kontekstu Uneska, Kosovo je poznato i izdvaja se po sistematskom uništavanju srpskih kulturnih, istorijskih i verskih spomenika na toj teritoriji.

"Važno je reći da se to dešavalo uz gledanje kroz prste zvaničnih vlasti u Prištini. Prijem Kosova u Unesko je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i preuranjen je. Pokrajina Kosovo i Metohija, koja je pod upravom UN, ne može da se smatra kao pravni subjekt i zato ne može da traži članstvo u međunarodnoj organizaciji", smatra Čepurin.

Zahtev u suprotnosti sa načelima Uneska

Istakao je da mu se dopada puni slovensko-srpsko-grčki naziv Kosovo i Metohija, jer odražava istorijsku suštinu regiona, a prevodi se kao manastirsko-crkvena zemlja.

"Takođe, veoma je važno istaći da su ti pokušaji da se Kosovo progura u Unesko u skladu sa zahtevom Albanije, u suprotnosti sa osnovnim načelima te organizacije. Oni vode do politizacije te vodeće organizacije za zaštitu kulturnih dobara i narušavaju kulturu donošenja odluka konsenzusom", rekao je Čepurin.

Ruski ambasador je naveo da to može da predstavlja presedan nametanja trenutnih političkih interesa užurbanim glasanjem, a takvi trenutni politički interesi vode do donošenja odluka pod pritiskom bilo kojih svakodnevnih političkih rešenja, dok bi takvi koraci značajno potkopali ugled Uneska, a članstvo Kosova bi podrivalo temeljna načela organizacije, koja je glavna u svetu u sferi kulture.

"Postoje određene šanse za sprečavanje te nepravedne odluke. Srbija i njeni prijatelji aktivno rade na tome. Za prijem Kosova u članstvo potrebne su dve trećine glasova učesnika Generalne konferencije i to je dobro poznato u Srbiji. Važno je znati da se računaju samo glasovi onih koji budu glasali za albanski predlog ili protiv njega, dok se ne računaju uzdržani i oni koji nisu učestvovali u glasanju", dodao je Čepurin.

Ruski diplomata je rekao da je za Srbiju važno da umanji broj onih koji bi glasali za albanski predlog i da poveća broj onih koji bi glasali protiv, podsećajući da u okviru nedavnog glasanja u Izvršnom savetu Uneska, suprotno očekivanjima, defakto većina nije prihvatila zahtev Albanije za prijem Kosova.

"U ovoj dramatičnoj situaciji, 31 država od njih 48 na ovaj ili onaj način nije podržala predlog da se to pitanje uvrsti u agendu Generalne konferencije. Sa naše tačke gledišta određene šanse za blokiranje kosovske kandidature pruža i varijanta koju je ponudio Beograd. Prema ovom predlogu donošenje odluke moglo bi da bude odloženo", objasnio je Čepurin, dodajući da je za to potrebna prosta većina glasova prisutnih zemalja.

Prema njegovim rečima, potrebno je uzeti u obzir da više zemalja, uz pritisak koji se vrši na njih, preferiraju da ne zauzimaju jasan stav o ovom ispolitizovanom pitanju.

"Oni razumeju da bi glasanjem za albanski predlog naneli znatnu štetu svojim bilateralnim odnosima sa Srbijom, a to je od posebne važnosti ne samo za daleke zemlje nego i za zemlje u susedstvu Srbije, čije je stanovništvo često prijateljski nastrojeno prema Srbima, sa velikim interesovanjem za život u miru i saradnji. Kada bi preci tih naroda saznali kako glasaju vlasti njihovih zemalja, prevrtali bi se u grobu", zaključio je Čepurin.